11.000 ухапшених у логору на новосадском аеродрому

11.000 ухапшених у логору на новосадском аеродрому

У смислу нових наредби, реорганизација логора је и даље трајала. Тако се, по наредби од 24. јуна покретни логор број 101 заједно са интернирцима премешта 26. јуна 1941. из Бачке Паланке у Бачку Тополу. Као филијали, њима је прикључен логор са новосадског аеродрома, који је, у међувремену, променио свој карактер и постао принудно сабиралиште за бивше добровољце из првог светског рата. Истовремено је мобилисана градска команда (логорска број 106 у Новом Саду, чију су команду привремено преузеле помоћне војне јединице логора. Иначе, логор је расформиран крајем јуна на тај начин што је већина из њега била пребачена у логоре у унутрашњости Мађарске: Шарвар, Барч и неке друге. Очигледно, логори су померени у поузданију средину, веће сигурности ради.

Да би слика о логору на аеродрому била нешто потпунија, морамо изнети још неке чињенице. Током маја 1941. логор се почео пунити и добровољцима и колонистима, заједно са члановима њихових породица. Једно време било је у логору сконцентрисано чак преко 11.000 ухапшених лица. Осим наведене категорије интернираца, било је ту и једно одељење »политичких« интернираца: Срба и Јевреја из разних места Бачке, нарочито из Новог Сада. Бедни услови становања и исхране, малтретирања и шиканирања допринели су прилично високој смртности логораша. Помоћ дотурана добровољцима из града била је недовољна да би изразитије ублажила тешке последице. По процени савременика, из логора са аеродрома било је у партијама пребачено у Србију или Хрватску око 4.000 лица. Известан број био је оданде враћен натраг.

Према исказу једног сведока, у те дане кретале су се Новим Садом жалосне поворке. Људи, жене и деца, скоро без икаквог пртљага, намучени, изнемогли, бледи, прљави и лоше одевени, уз јаку војничку пратњу, терани су новосадским улицама и пребацивани преко Дунава у Петроварадин, да би их, у вечерњим часовима, поново враћали на аеродром. То је тако трајало неколико дана. Мађарске окупационе власти пребацивале су интернирце преко Дунава, а немачко-усташке власти враћале их натраг.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945