Закаснела осуда злочина – Миклош Хорти

Суђење је почело 14. децембра 1943, али је четворици првооптужених дозвољено да се бране са слободе, што су Фекетехалми-Цајднер, Граши и Деак искористили да 15. јануара 1944, само пар дана пре изрицања казне, напусте Мађарску.

„На наговор Цајднера, са њим и Деаком сам аутомобилом побегао у Немачку. Убеђен сам да је наше бекство благословила влада и да је о томе био обавештен и премијер Миклош Калаи“, изјавио је Граши у поратном сведочењу у Новом Саду. Зелди је, такође у Немачку, побегао неколико дана раније.

Иначе, суд је констатовао пуну одговорност све четворице, али им није изрекао никакве казне, ни оне уобичајене, у одсуству. Преосталих 11, махом нижих жандармеријских официра осуђено је на казне затвора од десет до 15 година, а међу њима и капетан Шандор Кепиро, који је, како наводи др Ђорђе Н. Лопичић у књизи „Мађарски ратни злочини 1941 – 1945“, добио десет година.

После Хортија, поглед на рацију је, иначе, званично променио и њен директни налогодавац Сомбатхељи. У наредби својим официрима од 21. јануара 1944, оно што се догодило у Шајкашкој и Новом Саду назвао је „националном несрећом каква се није десила у историји мађарске војске, погодном да се између мађарског и српског народа посеје стогодишње семе мржње и освете“.

Све то је, међутим, било само плод страха од последица пораза који је незаустављиво долазио, а не, чак ни окаснеле, потребе за истином и правдом. Штавише, када је Немачка у пролеће 1944. извршила мирну окупацију Мађарске, за шта су, узгред, сагласност претходно дали управо Хорти и Сомбатхељи, сви официри осуђени за злочине у Рацији су рехабилитовани.

Међу њима и Кепиро, који се, после више деценија проведених у Аргентини, вратио у Будимпешту, и 2011. умро као слободан човек!

У саставу немачких СС јединица које су 1944. извршиле окупацију Мађарске, били су и Граши, Деак и Зелди. Одмах су прионули на формирање СС дивизије „Хуњади“, на чијем челу је најпре био Деак, а потом Граши. Једно од високих командних места добио је и Зелди.