Голубовић: Рација у Бачкој планирана пре рата!

То што је у координисаној акцији мађарских окупатора током јануара 1942. године, одобреној од највиших власти у Будимпешти на челу са регентом Миклошем Хортијем, било и жртава других нација резултат је „случајности, мржње појединаца или других узрока који немају везе са циљевима рације“, рекао је он на промоцији књиге „Рација“, приређивача др Драга Његована.

Основни узроци тог масовног злочина над цивилима били су у „патолошкој мржњи према Србима као, наводно, главним кривцима за територијално смањење Мађарске после Првог светског рата, која је систематски развијана у Хортијевској држави, наилазећи на плодно тле и међу мађарским становништвом Војводине“, као и у нарастајућем антисемитизму у то доба.

Циљеви су били нераскидиво повезани са узроцима а у основи су се односили на захтев за насилну промену етничког састава на окупираним територијама, истакао је Голубовић напомињући да су фашисти у првом реду желели да ликвидирају српску и јеврејску интелигенцију и тако обезглаве та два народа.

Рација у селима Шајкашке области јужне Бачке однела је, према евидентираним именима, 2. 425 живота од којих 2.173 Срба, 154 Јевреја, 64 Рома, 29 Русина, 3 Мађара и по једног Немца и Чеха, док је у укупно три дана покоља у Новом Саду убијено најмање 1.330 особа, међу којима 168 деце, рекао је Голубовић.

Евидентирана су прецизно имена 1.255 ликвидираних у Новосадској рацији од 21. до 23. јануара а међу настрадалима је било 813 Јевреја, 380 Срба, 18 Мађара, 15 Руса, 13 Словака, 8 Хрвата, три Немца, по двоје Русина и Словенаца и један муслиман, прецизиарао је Голубовић напомињући да нема података о убијеним припадницима ромске националности.

Професор Универзитета у Новом Саду др Александар Касаш је објаснио да је у то време у Новом Саду и читавој Шајкашкој било Рома али они, или нису били пописивани, или су неки од њих имали презимена као и Срби, на пример Јовановић, па је жртве било тешко прецизно сврстати према националности.

Он је додао да је тадашња Мађарска, као савезница Хитлерове Немачке, „до краја спроводила политику немачког новог поретка о стварању етнички чистих држава“, напомињући да је у том смислу била „најзапуштенији крај“ и требало је и практично доказати приврженост Великом немачком Рајху.

Касаш је напоменуо да је од уласка мађарске војске у Југославију било укупно девет група њихових масовних злочина у Војводини и додао да би свака од тих група заслужује посебну књигу.

Његованово дело је вредно јер је јавности учинио доступним елаборат Покрајинске комисије за утврђивање злочина геноцида окупатора и њихових помагача, настао по окончању рата и од тада се чува у Архивској збирци Музеја Војводине.

Извор: РТВ