Звонимир Голубовић: Припреме за РАЦИЈУ III

Звонимир Голубовић: Припреме за РАЦИЈУ III

Све што је изнето у извештају политичког одељења Капетаније, ма колико садржавало елементе истине, има јединствену, генералну, не само антикомунистичку, него и антисрпску тенденцију. Према њему, у комунистичком покрету, на овај или онај начин, учествује цео српски народ и то једино он! Резултати истраге спроведене од стране окупаторских власти сигурно нису давали основу за тако једностран закључак. Међутим, та констатација, као саставни део онога што се препоручивало на крају извештаја и свега онога што је претходило и следило рацији и што се догађало за време тог крвавог покоља, уклапа се у сасвим одређену политичку линију окупаторских органа власти на терену и одређених политичких кругова у Будимпешти. Из тог захтева се готово наметао, нешто упрошћено, следећи закључак: једини који озбиљно угрожавају створени нови поредак јесу комунисти; у редовима комуниста налазе се Срби, које помаже маса српског народа; да би се обезбедио мир и ред треба се, дакле, обрачунати са Србима!

И заиста, ево шта се конкретно предлаже на крају тог извештаја: »1) Увођење специјалних пограничних легитимација; 2) Спровођење рације широког обима; 3) Буднија присмотра приликом преласка границе; 4) Стварање мреже повереника службе безбедности у сваком блоку кућа у свакој улици; 5) Број новосадских детектива треба бар удвостручити.« ⁵⁰ Као што се из овог и других докумената могло видети, различити извештаји слати из Бачке у Будимпешту, сваки на свој начин, упозоравали су надлежне на све тежу ситуацију у »јужном крају«, која све озбиљније угрожава створени поредак. Једни су ту опасност видели у »комунистичком организовању«, други у повезивању српских националиста (у ствари родољуба) са комунистима, трећи у повратку бројних протераних Јевреја, добровољаца и других сумњивих елемената, четврти у незадовољству Срба национално-социјалним и културно-политичким положајем итд. Помиње се и незадовољство других националности, али се оно оцењује у границама толерантности. Све у свему, из наведених извештаја наметао се јединствен закључак да су Срби најнемирнији и најпасивнији елемент, а њима се као непољшњи могу придружити и Јевреји.

Још једна чињеница је окупаторским властима, надахнутим контрареволуционарним и антикомунистичким духом, морала пасти у очи. Наиме, да сви представници старих, буржоаских југословенских партија стоје на опортунистичким, пасивистичким позицијама; да, напротив, народноослободилачки покрет предводе комунисти и да, стога, својом унутрашњом објективном логиком он мора довести до крупних, револуционарних промена и преображаја. Да би се тај покрет уништио, јер је могао утицати и на унутарње процесе у самој Мађарској, требало је задати поразавајући ударац масовној основи на којој је почивао и без које не би ништа значио.

Чак и у време када се, пред крај 1941. народноослободилачки покрет у Бачкој, што смо у више махова до сада наглашавали, нашао у изразитој дефанзиви, што није могло промаћи будној пажњи окупаторских органа безбедности, оцене о стању у Бачкој и мере које су предлагане за измену тог стања нису се мењале.

Симптоматично је да су извештаји — које су о стању у овој области и о активности комуниста последњих месеци прве године окупације Бачке слали Геза Батори, Ђула Зомбори, Петер Фернбах и др Лео Деак команданту 5. жандармеријског округа у Сегедину, пуковнику Вилмошу Шелејиу (Selleyi Vilmos), те Главној провинцијској капетанији у Будимпешти, министру унутрашњих послова, Центру за заштиту државе као и дефанзивном одељењу Министарства унутрашњих послова — били песимистички, али и пуни тенденциозног преувеличавања. Са приближавањем 1942. године у тим извештајима све се више подвлачи »опасност од избијања устанка у Бачкој«, и то на православни Божић. Он би био подигнут и подстакнут из Баната и у њему би устаници извршили покољ Мађара и Немаца у јужној Бачкој.⁵²

На састанку код великог жупана Новог Сада др Петра Фернбаха 17. јануара 1942, на коме је велики жупан присутним »представницима српства« дао информацију о догађајима у Жабљу. Он је, између осталог, рекао и ово: »Међутим, како мени, тако и осталим великим жупанијама, још пре него што је искрснуо жабаљски случај, из извештаја органа безбедности било је познато да се за православни Божић може очекивати неки, унапред непознати али вероватно комунистички покрет већег обима. Следствено томе, органи безбедности су, због тога, спроводили све јачу и буднију контролу акцију, чему се може захвалити да акција, која је требала да букне изненада, букнула три дана пре предвиђеног рока тј. 4. јануара, чему се има захвалити да није узела шире размере.«

Циљ поменутих извештаја био је да се код највиших државних органа створи представа о предстојећем устанку великих размера и о постојању широко разгранатих комунистичких организација у јужној Бачкој, како би се створило оправдање за бруталну оружану интервенцију већих оружаних снага. Намера да се у будимпештанским врховима створи наелектрисана, ратоборна, осветничка атмосфера уродила је плодом. Извештаји су изазвали огорчење због диверзантских акција и то, како у реакционарној јавности, тако и код највиших политичких фактора у главном граду Мађарске. Јавно мишљење, особито десница, све су више и гласније истицали захтев да се предузму енергичне акције у јужној Бачкој.⁵⁴

Са званичне стране, окупаторске власти су убацивале разне алармантне вести, које су уносиле немир и неспокојство међу становништвом, припремајући на тај начин, услове и атмосферу по-годну за извођење а касније и правдање извршених недела. Тако су се, са приближавањем краја 1941. године, све чешће чули гласови: »Срби нешто спремају!«, »Срби спремају покољ Мађара и Немаца!« и томе слично, да би се, као реакција на ове вести, са приближавањем православног Божића, све чешће пронели гласови о предстојећем »Црном и крвавом српском Божићу«, о томе »да га Срби неће славити већ да ће га дочекати у јендеку.«

Циљ поменутих извештаја био је да се код највиших државних органа створи представа о предстојећем устанку великих размера и о постојању широко разгранатих комунистичких организација у јужној Бачкој, како би се створило оправдање за бруталну оружану интервенцију већих оружаних снага. Намера да се у будимпештанским врховима створи наелектрисана, ратоборна, осветничка атмосфера уродила је плодом. Извештаји су изазвали огорчење због диверзантских акција и то, како у реакционарној јавности, тако и код највиших политичких фактора у главном граду Мађарске. Јавно мишљење, особито десница, све су више и гласније истицали захтев да се предузму енергичне акције у јужној Бачкој.⁵⁴

Са званичне стране, окупаторске власти су убацивале разне алармантне вести, које су уносиле немир и неспокојство међу становништвом, припремајући на тај начин, услове и атмосферу по-годну за извођење а касније и правдање извршених недела. Тако су се, са приближавањем краја 1941. године, све чешће чули гласови: »Срби нешто спремају!«, »Срби спремају покољ Мађара и Немаца!« и томе слично, да би се, као реакција на ове вести, са приближавањем православног Божића, све чешће пронели гласови о предстојећем »Црном и крвавом српском Божићу«, о томе »да га Срби неће славити већ да ће га дочекати у јендеку.«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“