
Велики жупан Бачко-бодрошке жупаније о РАЦИЈИ у Чуругу
Велики жупан Бачко-бодрошке жупаније, 19. маја 1942, извештава среског начелника у Жабљу да, поводом једног извештаја који је примио из Чуруга, предузме одговарајуће кораке и да му о резултатима истих поднесе извештај. Делови из извештаја који је Деак примио из Чуруга о стању у општини гласи: »… То што су јануарски догађаји тако несрећно завршили, сем војних разлога које не познајем, резултат је горе изнетих несрећних прилика (односи се на руководство општине, примедба З. Г.). У овако трагичним временима на челу општине стајали су, с једне стране, два господина тек дошла у Чуруг, један главни бележник а други командант полиције, а није био ни војник, с друге стране бескарактерни грађански елементи. Тако је чурушска општинска кућа постала клинцгде су великом броју несвојевремено одрубљивали главу. Ноћ светог Вартоломеја је макај кашља прем овоме. У Чуругу ниједан Србин није покренуо ни мали прст. Да је у риту било гадава, међу њима и Чуружана, признајем. Да су их Чуружани помагали, дозвољавам. Али да је највећи део био невин, у то сам убеђен. Недељу дана су истраживали, испитивали (односи се на формалну истрагу о кривцима за рацију, коју су окупаторске власти повеле после рације — пр. З. Г.) Зашто нису доносили пресуде на основу ових истрага? Онда бисмо могли бити мирни и ми и Мађари у којима има поштења, а мирни би били и Срби. Али овако, да су и школска деца хтела да нас покољу, не могу да разумем. Ни други! Разумеју само они који не размишљају, само мрзе и од туђе хoће да се огазде…“ (Подвукао З. Г.)
Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“