Сведочења о убиствима на ШТРАНДУ

Сведочења о убиствима на ШТРАНДУ

Позната новосадска плажа »Штранд« била је место које су фашистички злочинци изабрали као најподесније да на њему најорганизованије спроведу убијање. Довољно удаљена од града, ова плажа је обезбеђивала зликовце од очију непожељних сведока, а истовремено их је лишавала велике бриге куда са лешевима побијаних жртава. Мешовите жандармеријско-војничке патроле су, већ око 9 сати пре подне, почеле, из разних делова града и Дома културе, пешице или камионима, да доводе групе грађана међу којима је било жена, деце и мушкараца. Пошто би их пред улазом у »Штранд« зауставили, поређали би их у редове по четворо, а затим у групама од 4–5 особа уводили на унутрашњу територију »Штранда«. Ту су их прихватили војници, одводили до Дунава и тамо убијали. У почетку су жртве убијане у одећи. Тако је поступано све до 11 сати, када је стигла порука да се са жртава имају претходно скидати бољи делови одеће и да се све то скупи на једно место. После овог наређења, жртве би биле најпре скинуте, а затим, путем начињеним од дасака, спровођене до слободне површине Дунава тј. до отвора на леду, и ту од стране пратилаца убијане метком у потиљак или у срце и гуране под лед. Крици и пљачка од плотуна пушака, митраљеза и револвера који су долазили из унутрашњости »Штранда« поразно су утицали на оне жртве које су се налазиле испред улаза у »Штранд« и бескрајно повећавале њихову душевну патњу у ишчекивању последњег тренутка. Јер, без обзира на то што их ограда улаза у »Штранд« спречавала да виде шта се дешава унутра, јасно су осећали и схватали каква их грозна судбина ускоро очекује. Овакво убијање трајало је непрекидно од 9 сати ујутро до око 16 часова по­слеподне, када је рација обустављена, а грађани који су у послед­њем тренутку спашени сигурне смрти, њих око 450, били спроведени у Дом културе. Ту су заједно са осталим присутним задржани до око 21 часа и 30 минута. Тада је највећи број пуштен својим кућама док је њих око 300 остало у тзв. Малој сали. Сутрадан је већина од њих под јаком стражом спроведена у »Армију«.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“