Други облици терора окупатора априла 1941. Узимање талаца – Захтеви за исплату

Други облици терора окупатора априла 1941. Узимање талаца – Захтеви за исплату

Иако се датуми око почетка хапшења талаца не поклапа­ју (једни преживели тврде да се са њиховим хапшењем почело већ 15. априла, а други да је узимање талаца спроведено по наредби Ференца Бајора, (Bayor), војног команданта града, чињеница је да је у другој половини априла 30 познатих и доб­ро ситуираних грађана, највећим бројем Срба а нешто и Јев­реја, било похапшено и смештено у зграду Окружног суда на први спрат. У почетку су лежали на поду а потом су добили сламарице. За храну су се морали сами старати, куповањем или од својих кућа. Били су под јаком стражом. Повремено су им долазили Берталан Кун, гроф Виктор Карољи (Károlyi) и др претећи им смртном казном уколико четници наставе да пру­жају »отпор«. По изјави једног од сведока, следећа лица су била узета за таоце: др Стеван Адамовић, адвокат, др Федор Ада­мовић, адвокат, Светозар Аларгић, апотекар, Милан Арсеније­вић, адвокат, Гаја Грађанин, директор »Путника«, др Миливој Григоријевић, адвокат, Виктор Грос, трговац, др Стеван Да­јановић, адвокат, Радмило Живановић, финансијски чиновник, Ђорђе Ивковић, трговац, др. Радушко Илић, адвокат, др Јован Искруљев, директор, Станко Лазић, трговац, др. Фердо Лустић, адвокат, Стеван Маргетић, директор гимназије, др. Воја Мија­товић, адвокат, Трива Абилитар, публициста, др Арсен Милути­новић, адвокат, др Александар Моч, адвокат, Влада Ненадовић, адвокат, др Јован Ненадовић, лекар, Кошта Николић, катихета, Алимпије Поповић, парох, Стеван Поповић, парол, Никола Та­нчић, трговац, Јован Чулум, трговац, Бела Франк, трговац. Кошта Хаџић, млади, адвокат, Евген Чернеи, посредник, и др Јован Шварц, адвокат.

Отприлике у исто време, на основу позива грофа Виктора Карољија, 19. априла 1941. председник Јеврејске општине, за­једно са још неколико угледних Јевреја, нашао се у седишту контраобавештајне. Карољијеви разговори вођени прво поједи­начно, а потом са свима заједно, састојали су се у одличном захтеву да новосадски Јевреји прикупе »добровољни« прилог у висини од 50 милиона југословенских динара. То је у ствари био захтев војног команданта града Ференца Бајора, а образ­ложен је тиме што Јевреји, наводно, за време Југославије нису ничим помагали мађарску државу! Рок да се новац прикупи и преда био је веома кратак — 48 часова! Уколико се зах­теву не би изашло у сусрет, Карољи је претио да ће сви Јевреји бити пребачени у Срем, Немцима и усташама. Покушаји углед­ства Јевреја да се смањи свота или продужи рок исплате завршили су се тиме што им је одобрено да део те своте исплате у роби и другим вредносним стварима. Укупно је плаћено око 34,000.000 динара. Новац, око 10,000.000 динара, предат је Ба­јору, док је роба дата новосадским мађарским трговцима.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945