Формирање и рад војне управе

Формирање и рад војне управе

Завршетак бруталне војне пацификације од стране опера­тивних окупаторских јединица означио је и крај »мужне« војне управе, када су сву власт у својим рукама држали подручни војни команданти. Као што смо видели, непосредном акцијом оперативних јединица агресора отворен је и започет процес ге­ноцида и, затим, грубе денационализације у Бачкој. Још у току пацификације власт је преузела специјално формирана »редов­на војна управа«, која ће наставити са денационализацијом југословенских територија, да би тај процес, у наредној фази, пре­растао и у мађаризацију.

Шеф мађарског генералштаба Хенрик Верт, поверљивом војно-управном наредбом број 1 још 11. априла 1941. уводи у oкупираним територијама војну управу, са седиштем у Субо­тици. Као првостепена војно-управна власт наредбом се ус­тројавају среске и градске војне команде. И једна и друга биле су формиране у Новом Саду а биле су подређене дру­гостепеном органу војно-управне власти. Функције те власти налазиле су се у рукама Команде војно-управне групе Јуж­не армије (Délvidéki Hadsereg Katonai Közigazgatási XX Cso­port Parancsnokság), на челу са генералом Белом Новакови­ћем. Седиште ове команде, која је држала сву власт у окупи­раној Бачкој, током маја 1941. је из Суботице премештено у Нови Сад.

Управа позадине при мађарском генералштабу (Szállás­mesteri csoport) представљала је трећестепени орган војно-управне власти. До 30. априла 1941. на њеном челу се налазио генерал витез Јожеф Хеслењи (Heszlényi). После 30. његову дужност преузима генерал Золтан Деклева.

Управа позадине при мађарском генералштабу (Szállás­mesteri csoport) представљала је трећестепени орган војно-управне власти. До 30. априла 1941. на њеном челу се налазио генерал витез Јожеф Хеслењи (Heszlényi). После 30. његову дужност преузима генерал Золтан Деклева.

Поверљивом војно-управном наредбом број 3 од 18. априла 1941. командант трећестепеног органа војно-управне власти регулисао је питања из области правосуђа. Том наредбом је, у принципу, решено да на територији под војном управом и цивилним лицима једино суде војни судови. Начин на који су том наредбом били упознати грађани већ смо поменули. Коман­данту Војно-управне групе Јужне армије као и команданти­ма градских гарнизона у бившим слободним краљевским гра­довима (међу њима и у Новом Саду) припадало је право кривичног гоњења у Бачкој и Барањи. На основу територијал­ног разграничења надлежности појединих војних судова, које је својом наредбом од 24. априла 1941. извршио Бела Новаковић, у надлежност војног команданта у Новом Саду и доде­љеног му војног суда спадала је територија срезова Нови Сад, Тител и Жабаљ.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945