Формирање и рад војне управе
Завршетак бруталне војне пацификације од стране оперативних окупаторских јединица означио је и крај »мужне« војне управе, када су сву власт у својим рукама држали подручни војни команданти. Као што смо видели, непосредном акцијом оперативних јединица агресора отворен је и започет процес геноцида и, затим, грубе денационализације у Бачкој. Још у току пацификације власт је преузела специјално формирана »редовна војна управа«, која ће наставити са денационализацијом југословенских територија, да би тај процес, у наредној фази, прерастао и у мађаризацију.
Шеф мађарског генералштаба Хенрик Верт, поверљивом војно-управном наредбом број 1 још 11. априла 1941. уводи у oкупираним територијама војну управу, са седиштем у Суботици. Као првостепена војно-управна власт наредбом се устројавају среске и градске војне команде. И једна и друга биле су формиране у Новом Саду а биле су подређене другостепеном органу војно-управне власти. Функције те власти налазиле су се у рукама Команде војно-управне групе Јужне армије (Délvidéki Hadsereg Katonai Közigazgatási XX Csoport Parancsnokság), на челу са генералом Белом Новаковићем. Седиште ове команде, која је држала сву власт у окупираној Бачкој, током маја 1941. је из Суботице премештено у Нови Сад.
Управа позадине при мађарском генералштабу (Szállásmesteri csoport) представљала је трећестепени орган војно-управне власти. До 30. априла 1941. на њеном челу се налазио генерал витез Јожеф Хеслењи (Heszlényi). После 30. његову дужност преузима генерал Золтан Деклева.
Управа позадине при мађарском генералштабу (Szállásmesteri csoport) представљала је трећестепени орган војно-управне власти. До 30. априла 1941. на њеном челу се налазио генерал витез Јожеф Хеслењи (Heszlényi). После 30. његову дужност преузима генерал Золтан Деклева.
Поверљивом војно-управном наредбом број 3 од 18. априла 1941. командант трећестепеног органа војно-управне власти регулисао је питања из области правосуђа. Том наредбом је, у принципу, решено да на територији под војном управом и цивилним лицима једино суде војни судови. Начин на који су том наредбом били упознати грађани већ смо поменули. Команданту Војно-управне групе Јужне армије као и командантима градских гарнизона у бившим слободним краљевским градовима (међу њима и у Новом Саду) припадало је право кривичног гоњења у Бачкој и Барањи. На основу територијалног разграничења надлежности појединих војних судова, које је својом наредбом од 24. априла 1941. извршио Бела Новаковић, у надлежност војног команданта у Новом Саду и додељеног му војног суда спадала је територија срезова Нови Сад, Тител и Жабаљ.
Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945




