Тринаести април — Хортијеви домобрани улазе у Нови Сад

Тринаести април — Хортијеви домобрани улазе у Нови Сад

13. априла 1941. председник Католичког круга Дјезе Над, командант »немзетера« и још једно лице, аутомобилом су кренули у сусрет хортијевим домобранима и наишли на њих на домаку Сомбора. Истога дана они ће заједно са »ослободиоцима« ући у град.

Читав дан 13. априла протекао је у очекивању доласка окупаторских трупа. Када се долазак учинио сасвим извесним, предвече се и Дула Крамер, са многим другима, упутио аутомобилом према мосту код кланице, где су, међутим, наишла само два тенка па су се за њима и они вратили у град.

И представници градског поглаварства, са градоначелником др Милошем Петровићем на челу, окупили су се у просторијама председништва општине у циљу предаје власти. Како нико није долазио нити их позивао, мада се окупаторска војска већ налазила у граду, присутни су се разишли кућама. Ипак, још исто вече Милош Петровић је био примљен од стране војних представника окупатора.

Главнина окупаторских трупа ушла је у град 13. априла 1941. око 18 часова Темеринском улицом, поздрављана успут, да би у центру града од стране присутног мађарског грађанства била дочекана овацијама, цвећем и заставама. Јединице које су ушле у град припадале су 1. моторизованој (оклопној) бригади под заповедништвом генерал-мајора Јене Мајора (Jenő Major), које су у град доспеле идући западним делом Бачке. Њихов улазак и време од неколико наредних часова протекли су у пуном реду и миру, без изгреда. Одмах по уласку Јене Мајор је са делом својих трупа наставио пут из Новог Сада преко источне Бачке, према северу, да би успоставио контакт са 2. моторизованом (оклопном) бригадом. Чим је наишао на њену претходницу, Јене Мајор се вратио у град и сместио у Градску кућу. Пошто је примио председника ЈМКС.

Дулу Крамера, Мајора су посетили Милош Петровић, др Јурај Шпилер, заменик полицијског капетана Новог Сада и др. Затим су сви заједно отишли пред банску палату, где је командант 1. моторизоване бригаде пожелео добродошлицу Дунавске бановине, др Милорад Влашкалић. Кад већ говоримо о јединицама које су ушле у град, споменимо да су 15. априла у Нови Сад дошле јединице 2. коњичке домобранске бригаде са бригадним мајором Лајошем Верешом (Veress) на челу, које су се у граду, као гарнизонске трупе, остати неколико наредних месеци. Генерал Вереш је преузео команду од Мајора, који је 16. априла, око подне, са деловима својих јединица напустио Нови Сад.

Истог вечера, 13. априла 1941, Дула Крамер је у Градској кући присуствовао примопредаји власти између бившег југословенског коњичког капетана Светозара Димитријевића и мађарског пуковника Жомбољија. Након тога Крамер је детаљно информисао пуковника о оним местима у граду код којих је неопходно поставити стражу (касарне, јавне зграде, већа индустријска предузећа, складишта хране и др.).

„Мада ће бачки Немци врло брзо добити повлашћен положај у окупираној Бачкој, приликом уласка домобрана и непосредно после тога јављају се противречности, бројни су сукоби и неспоразуми између руководства фолксдојчера и мађарског окупатора и мађарског и немачког становништва. Неку врсту протеста, због уласка мађарских домобрана у Нови Сад, водство немачке народносне групе у граду изразило је и путем штампе. Тако је Deutsches Volksblatt данима игнорисао чињеницу да је Нови Сад запоседнут од војске Хортијеве Мађарске. Када се одлучио да пише о томе, онда је мађарске домобране назвао окупаторима. Други немачки лист, који је такође излазио у Новом Саду Bilderwoche, донео је фотографије где су приказивале одушевљени дочек приређен мађарским војницима у Новом Саду од стране немачког становништва града. Насупрот томе, ни недељу дана од уласка мађарских домобрана лист није информирао своје читаоце о дочеку који је мађарско становништво града приредило својим „ослободиоцима“. Пишући о овоме, Reggeli Ujság је озбиљно замерао Немцима Новог Сада, сматрајући да су таквим и сличним нетактичким понашањем загорчали, наводно велику радост овдашњих Мађара изазвану доласком хонведа.“

„Радиограм који су Ханс Kлајн (Kиш) и др Сеп Јанко упутили Вереи после уласка Хортијевих домобрана у Бачку, говори да руководство Kултурбунда у Југославији није било упознато са судбином коју је Хитер наменио Бачкој, Барањи и неким другим југословенским територијама, које су уступљене мађарском окупатору. Овакав развој догађаја био је изненађење за руководство Kултурбунда, јер је најозбиљније угрожавао њихов сан и план о држави подунавских Немаца. Радиограм гласи: „Ми смо једнако разочарани као што смо огорчени и озлојеђени. Шта траже Мађари овде? Радије доживотно под Хотентотима, но и један дан дозволити да се на нама распрну благодети идеје круне Светог Стефана“. Радиограм од 13. априла на једном месту доноси: „… Народносна група је очајна због нашег изручења Азијатима…“

У радиограму од 16. априла 1941. који је Нара послала Вереи стоји:

„Овај радиограм је потписао Лоренц, руководилац тзв. Фолксдојче мителштеле, који је 15. априла 1941. долетео авионом из Руме у Нови Сад да би ‘лично испитао ситуацију око положаја фолксдојчера у Бачкој на основу бројних жалби које су слате од стране руководства Kултурбунда. На основу његовог извештаја ИИ одељењу Врховне команде Вермахта (Wехрмацхт) и министру спољних послова, о свему је био обавештен и Хитлер. Његова реакција и захтеви у том погледу пренети су…“

„…и Хортију. Регент Мађарске је одговорио да ће казнити смрћу сваког оног чија се кривица, у малтретирању или убиству Немаца, докаже.

Случајна убиства четворице Немаца у Новом Саду и још неколико у другим местима Бачке, као што смо видели, потресла су и саме врхове у Немачкој и Мађарској. При испитивању тих случајева нико, разуме се, и не спомиње око 3.500 убијених у Бачкој и Барањи приликом уласка фашистичког окупатора у ове крајеве, углавном Срба.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945