Генерал Ференц Бајор и одбор десеторице

Генерал Ференц Бајор и одбор десеторице

Већ 12. априла 1941. пензионисани генерал Ференц Бајор, активиран попут других виших официра, који је претходно свршио курс на коме је стекао основно знање о војној администрацији, добио је налог да крене за Нови Сад, где је имао да преузме дужност војног команданта града. На тој функцији Бајор ће остати до краја постојања војне управе. Заједно са њим на пут у Нови Сад пошло је око 35 лица, цивила, представника разних министарстава и установа, са којима је Бајор требало да преузме и организује рад у граду. Пошто се у Суботици јавио генералу Новаковићу, Бајор је у Нови Сад стигао 18. априла 1941. Преко свог ађутанта Сокола, сазнао је да се у граду може обратити на Дулу Крамера и Дезеу Нада, као изузетно поверљиве личности. Исто му је препоручио и бригадни генерал Лајош дальноки Вереш, коме се по приспећу у Нови Сад јавио у згради Бановине.

Како Бајор није познавао прилике ни људе у граду (посебно политичко-националне односе и социјално-привредне проблеме), он је одмах по доласку позвао Дулу Крамера и саопштио му свој захтев да се формира једно саветодавно тело од десет лица. Упознат са постојањем две политичке струје, Бајор је затражио да у одбор уђу по три представника сваке политичке групације, а три буду неутрални. Председника одбора, Дулу Крамера, поставио је Бајор. Дула Крамер је, ради извршења добијеног задатка, одмах позвао Дезеу Нада и Јаноша Абрахама па су заједнички формирали тзв. Одбор десеторице (Tízes bizottság), који је конституисан 20. априла 1941.

Задаци Одбора десеторице, најкраће речено, састојали су се у томе да припреме све што је потребно за увођење и несметано функционисање окупационе управе у Новом Саду. Активност Одбора, нарочито прве две до три недеље, огледа се и у броју састанака. У том периоду Одбор је свакодневно заседао, углавном у католичкој црквеној општини. Касније се број састанака знатно проређивао, мада је Одбор формално постојао до краја војне управе. Појединим седницама Одбора присуствовао је и Ференц Бајор лично. Све одлуке које је одбор доносио при реализацији су потврђене од војне управе за град.

Мада формиран као саветодавно тело, Одбор десеторице није остао само у оквиру тих задатака. Он, између осталог, издаје двојласничке дозволе, што је, пре свега, политичко-административна функција у датом тренутку веома деликатног карактера. Одбор такође издаје уверења о тзв. „верности народу“ (nemzetiséghez bizonylítvány), меродавно за војне органе власти. Без овог уверења много тога се није могло остварити (запослење, власништво и др.).

Посебну улогу Одбор десеторице је одиграо при постављању повереника власти у оним привредним предузећима, установама или удружењима чији су власници, Срби или Јевреји, били побијени или протерани из града. Осим тога, Одбор је постављао поверенике и тамо где је власник био присутан и то у оним случајевима када дотични није био поуздан са „националног гледишта“. Оцене у том смислу, као што смо већ рекли давао је Одбор десеторице.

Ти повереници месних војних власти, њих око 80 до 100, колико је именовао Одбор (међу њима је била и већина чланова Одбора), имали су два задатка: 1). да одмах обаве записничко инвентарисање поверене имовине, које ће предати Бајору, и 2). »верно чување« поверене имовине. Не треба посебно нагласити да се у пракси ово претежно изродило у легалну пљачку. Иначе, између повереника и владинх комесара постојала је разлика не само у томе ко их је, већ и под којим условима именовао. Одбори десеторице, а у мањим местима одбори петорице, постојали су и у низу других места Бачке и Барање, а њихова тесна повезаност са DMKS је сасвим евидентна. Тзв. Политичко тројно веће („A politikai hármasbizottság“) у саставу Дула Крамер, др Лео Деак и др Иван Над је на захтев III oдсека председништва министарског савета, на молбу војне команде, саставило списак лица из свих места Бачке која би могла ући у те одборе. У „Хитном упутству“ организационим одборима DMKS-а и њиховим подружницама, од 12. маја 1941, стоји и ово:

Намера је мађарске кр. владе да при коначном уређењу јужног краја одлучујућу улогу има само Савез и његови органи. Тако нпр.: 1) код попуњавања положаја, 2) код поделе аграрне земље између мађарских колониста и 3) код решавања свих предмета општег интереса, одлучујуће меродавно биће мишљење подружница и месних органа Савеза. Зато позивамо све наше организације да у најкраћем времену формирају од чланова подружнице или одбора један одбор по пет чланова а његов председник нека се јави руководиоцима надлежних власти и нека им рад одбора стави на располагање. Ова окружница служи уједно за легитимисање…

У мају, после поновљених жалби Немаца да су запостављени у власти, генерал Бајор је формирао одбор од 25 лица у који су ушли сви чланови Одбора десеторице, затим још седам Мађара и девет Немаца. Улога овог одбора била је слична градском већу.

У већем броју докумената у којима се регулишу питања односа окупатора према појединим националностима, свуда се издвојено третира однос према Немцима који се по својим правима у свему изједначавају са Мађарима. У једном од упутстава донетих на основу искустава стечених приликом заузимања Бачке, до којих је дошао сам начелник генералштаба, налазимо и ово:

Посебно скрећем пажњу јединицама да се добро односе према свим националностима, а нарочито скрећем пажњу на поступак према Немцима. Сваки хонвед треба да буде начисто с тиме — да је територија Мађарске у последње три године знатно повећана, и поред сопствене наше снаге можемо за ово бити захвални великим победама оружаних снага Немачке. Пред овом чињеницом ишчезава свака друга чињеница. (Подвукао аутор).

Упркос свему, током читаве окупације односи између већине мађарског и немачког становништва у Бачкој, па према томе и у Новом Саду, биће, најближе речено, затегнути. Разлози: мађарски иредентисти неће бити задовољни повлашћеним положајем које су уживали и Немци; Немци — јер су били убеђени да се ради о привременом стању, које ће се решити стварањем немачке државе у Подунављу.

Иначе, Бајор се заједно са својим људима сместио у Градску кућу. Организацију целокупне администрације поверио је витезу др Miklósu Nađu (Miklós Nagy), дотадашњем градоначелнику у Кесегу и будућем градоначелнику Новог Сада. Радећи на овом послу Miklós Nađ је, првих двадесетак дана, често контактирао са последњим градоначелником Новог Сада др Милошем Петровићем.

Поред референта за администрацију, постојали су још референти за финансије, снабдевање, привреду, здравље, полицију, школство итд.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945