Током Рације опљачкано је од народа и до пола милијарде евра у данашњој вредности

Током Рације опљачкано је од народа и до пола милијарде евра у данашњој вредности

Рација у Новом Саду у јануару 1942. године, поред масовних ликвидација цивилног становништва, имала је и јасно уочљиву димензију систематске пљачке, која је функционисала као паралелни, али дубоко интегрисани механизам саме операције. Документа и сведочанства указују да одузимање имовине није било спорадична појава нити искључиво последица индивидуалних злоупотреба, већ појава која се јављала у великом обиму, често уз прећутну или отворену толеранцију командне структуре. У том смислу, насиље и материјална експлоатација становништва били су међусобно условљени процеси.

Један од најконкретнијих примера односи се на упад војника у приватне и пословне објекте, где је пљачка вршена непосредно након „претреса“. У једном документованом случају, војници су у једној радњи отворили касу типа „Wertheim“ и пронашли значајну количину готовог новца. Према сведочењу, новац је био у апоенима од 50 и 100 пенга, а само један део који је подељен међу војницима износио је око 17.000 пенга по особи (250.000 € данашње вредности), док укупан износ није ни утврђен, јер је део сакривен испод војничких капута. Овај случај указује не само на висину материјалне штете, већ и на степен организованости и самоуверености извршилаца.

Поред директне пљачке у домовима и радњама, значајан сегмент представљало је оскрнављење ради пљачкања убијених жртава. Према извештајима из априла 1942. године, кружиле су информације да су поједини припадници војних јединица одсецали прсте и уши жртвама како би лакше присвојили накит. Такође је забележено да су вредности пронађене на телима – новац, сатови, ланци – систематски одузимани. У појединим случајевима, мотив за ликвидацију није био безбедносни, већ искључиво материјални: жртве су убијане јер се знало да код себе имају већу суму новца.

Многи су веровали окупационим институцијама и очекивали да неће сносити озбиљније последице…

Обим пљачке потврђују и накнадни покушаји евидентирања штете. Састављене су листе материјалних губитака, али су оне обухватале само пријављене случајеве. У ситуацијама где су читаве породице уништене, није било никога ко би поднео захтев за повраћај имовине. Процењује се да је укупна материјална штета настала током Рације износила између 8 и 10 милиона пенга, не рачунајући изнуде и друге облике присилног одузимања имовине. Ова цифра указује на економску димензију операције, која је била упоредива са њеним репресивним карактером.

Према проценама куповне моћи, један пенг из ратног периода може се приближно вредновати у распону од 5 до 15 данашњих евра, док по златном стандарду одговара количини од око 0,26 грама злата. Прерачунато на основу вредности злата, званично забележени подаци указују да је током Рације опљачкано између 125.000.000 и 156.000.000 евра у данашњој вредности. Ипак, имајући у виду да значајан део пљачке није евидентиран, услед масовних ликвидација, изостанка пријава и системске изнуде, реална вредност отетих добара остаје неизвесна и, према појединим проценама, могла је достићи и до пола милијарде евра.

Поред појединачних случајева, постоје и сведочанства о системској изнуди. У неким срединама шириле су се информације да се избегавање репресије може „обезбедити“ новчаним давањима. Забележен је пример из Сента, где се говорило да ће град избећи судбину Новог Сада уколико јеврејско становништво „допринесе“. Такви наводи указују на постојање механизама притиска који су комбиновали страх од насиља са економском експлоатацијом, чиме се додатно продубљивала несигурност становништва.

У целини посматрано, пљачка током Рације није била маргинална појава, већ саставни део једне шире операције која је обухватала и физичко уништење и материјално разарање заједнице. Спој државног насиља и криминалног профитерства довео је до ситуације у којој су жртве биле изложене не само репресији, већ и потпуном лишавању имовине и достојанства. Овај аспект Рације представља важан сегмент у разумевању њеног укупног карактера и последица које су далеко превазилазиле непосредни губитак живота.