ЛОГОРИ У МАЂАРСКОЈ

ЛОГОРИ У МАЂАРСКОЈ

…У  фашистичкој Мађарској било је, још пре рата, много логора. Они су се нарочито умножили када је мађарски фашизам, уз помоћ немачког национал-социјализма и италијанског фашизма – почев од 1938. године дошао у пролазну могућност поновног поседања извесних територија изгубљених након рата 1914-1918. године.
У те логоре трпани су прво родољуби Чехословаци, затим Карпатски Украјинци, и најзад Румуни, већ како су мађарски фашисти поступно поседали крајеве насељене тим народима.
Када је мађарски фашизам адмирала ХОРТИ МИКЛОША насрнуо априла 1941. године на Југославију, окупирао је Бачку, Барању, Преко и Међумурје, капије логора су се отвориле и за наше народе, нарочито за Србе и Јевреје. Створени су нови логори, кроз које су прошле хиљаде наших народа, Срба, Хрвата, Словенаца, Словака, Русина, Јевреја и мали део свесних Мађара.
Многе десетине хиљада нашег живља пропатило је у тим логорима најтеже муке, најбездушнија злостављања телесна и душевна. А многе хиљаде нашле су мученичку смрт у тим логорима.
Затварани су и интернирани људи и жене, и старци и старице, као и деца, сасвим мала безазлена деца.
Наши народи подносили су и те муке, стрпљиво, чврсто уверени да ће сигурно доћи дан Слободе.
Када говоримо уопште о логорима у фашистичкој Мађарској кроз које су прошли наши народи и о интернирањима, имамо прво да утврдимо, да су постојале две Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини фазе инернирања. Прва за време мађарске хонведске војне управе у „Јужном крају“ у нашим окупираним подручјима, која је трајала од првог дана окупације до 15. августа 1941. године, а друга од дана увођења грађанске управе тј. од 15. августа 1941.године па све до дана ослобођења.
Код интернирања за време војне управе разликујемо две етапе. Прву: интернирања за време поседања од стране мађарске хонведске оперативне војске од момента поседања до 25. априла 1941. године, и другу од дана завођења „М. кр. војне административне групне команде јужне војске“ од 25. априла 1941. године до 15. августа 1941. године.

Говорећи о систему мађарских логора уопште налазимо, да су мађарски фашистички окупатори имали привремене и сталне логоре.
Привремени логори били су они, који су од ad hoс образовани за прихватање интернираца, нарочито када је било одређено веће масовно хапшење и интернирање, када је фашистички окупатор у нашим крајевима спроводио по који талас хапшења и интернирања, јер су у тим случајевима стални логори били недовољни.
Код сталних логора имамо две категорије. Они који су били трајни, боље рећи дуготрајни, и они који су трајали краће време, али нису били ad hoс логори на брзу руку створени, са привременом и моменталном наменом, него су имали карактер и уређење сталних логора. Шарварски логор нпр. био је сталан и дуготрајан, док је логор у Бегечу био сталан, али краткотрајан.
Било је логора као нпр. тополски, који је често мењао опредељеност.
Час је био сабирни, час прихватни, час за интернирање, било цео логор као такав, било пак само поједини његови делови.
Осим тога поједини логори су укидани, па поново формирани, већ према указаној потреби.
Зато је и тешко дати систематску обраду сваког логора у погледу његовог опредељења и његове функције. Али то није важно. Важно је, да је у скоро свим логорима било да су то логори под војном или цивилном управом, привремени или стални, било да су то логори сабирни, прихватни или за интернацију, режим је био скоро потпуно сличан. Био је то нечовечан, нехуман, нехигијенски, уништавајући режим до крајњих мера и граница.
Искази сведока, интернираних и посетилаца логора, дакле очевидаца, разголићују тај страшан режим, услед кога су хиљаде наших родољуба изгубили животе, а остали уколико су и преживели остали су са нарушеним здрављем, умањеном радном способношћу и умањеном животном отпорношћу.

ЛОГОРИ – IV група масовних злочина (Бачка и Барања)
Општа карактеристика у мађарским фашистичким логорима је:
1. Злостављање интернираних;
2. Гоњење интернираних на тешке физичке радове и искоришћавање радне
снаге у бесцење, већином у корист предузећа и велепоседника:
3. Врло лоши услови смештаја, нехигијенски до крајности;
4. Слаба и недовољна храна;
5. Помањкање скоро сваке лекарске неге и лекова;
6. Мизерно или скоро никакво одевање;
7. Физичко и духовно злостављање.
Са оваквим режимом у логорима нису могле изостати поражавајуће последице по животе и здравље интернираних. А то је управо и била сврха фашистичког окупатора. Оно што није погинуло од мача, изложено је тако тешком и страшном животу у логору, да је требало много снаге и животне отпорности да се интернирани одупру и да сачувају голе животе, и то под најтежим приликама и околностима.
Но, као што у свему има изнимака, тако је у овим патњама наших родољуба било с времена на време и пролазних олакшања.
Јер иако је режим у логорима био од прилике једнак, диригован са највишег места једнообразним наредбама, ипак се у појединим логорима није тај режим увек у свој опсежности примењивао, било због душевности неких од команданта, било пак због развијања догађаја на ратним поприштима. Једно од олакшања била је и чињеница, да је током окупације било могуће, да се интерниранима пружи помоћ и на тај начин олакша тешки живот ових мученика. Дотурана је храна, одећа, обућа, рубље и лекови. Спасавани су из неких, нарочито шарварског логора, деца и старији.
Ово су чиниле породице интернираних и наше српске друштвене организације, у претежном делу српске православне црквене општине, које су само из шарварског логора сместиле у српске домове око 3000 деце и мајке са одојчадима и 700 старијих људи и жена.
Но и поред свега овога, сам режим у логорима за сваку је осуду, јер окупатор није имао ни права ни разлога да се лати овако бездушне и уништавајуће мере против наших народа. Уколико је и прибегао овим мерама, морао их је спроводити и хумано и човечно и интерниранима осигурати бар онај минимум који сваки човек може и има права да захтева за одржавање свога живота.
Мађарски фашистички логори исто су тако убитачни и страшни, као и нацистички само што у њима нису вршена масовна убијања оружјем и гасом, јер је режим исцрпео све друге методе примењене у најгрознијим нацистичким логорима. Мизерне стамбене прилике, најнижи ступањ хигијенских услова, нечовечни поступци Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини физичког и духовног злостављања скоро у свим логорима – нарочито у првим данима окупације – искоришћавање исцрпљених људи, жена и деце за најтеже радове, већином јако лоша и сасвим недовољна исхрана, све је ово врло неповољно утицало на могућност опстанка тих бића, тако да су морталитет и побољевања били врло велики.
На све стране Мађарске расејани су гробови интернираних мученика.
У већини логора чувари и командно особље били су нарочито бирани зликовци, који су специјалисти за све врсте мучења: за батинања, премлаћивања, разна телесна мучења, груби до невероватности, нехумани, нечовечни, тако да су заиста били прави претставници онога што фашизам као најгоре може да даде: изобличење човека у праву звер, у фашистичку звер.

ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА У ВОЈВОДИНИ – Логори, Драго Његован