Груписање војске у Новом Саду и Шајкашкој и припреме за РАЦИЈУ
Догађаји с краја 1941. године показују да је мађарски војни врх све израженије безбедносне изазове у Бачкој тумачио као доказ постојања организоване побуне која захтева ванредне мере и снажније војно присуство. Истовремено док су преки судови изрицали десетине смртних пресуда под оптужбама за комунистичку и четничку делатност, Генералштаб је приступио систематском јачању војних снага у Шајкашкој и другим деловима јужне Бачке. Прегруписавање јединица под командом Јожефа Грашија, укључивање оклопних формација и постављање Ференца Цејднера Фекетехалмија на чело безбедносних операција сведоче о постепеној милитаризацији читавог подручја. Повод за такве мере били су све учесталији оружани сукоби са припадницима Шајкашког партизанског одреда, који је крајем 1941. године представљао једину организовану партизанску формацију у Бачкој. Ипак, из каснијег развоја догађаја видљиво је да су мађарске власти појам „рације“ све мање користиле у његовом првобитном полицијском значењу потраге за починиоцима кривичних дела, а све више као оправдање за широке безбедносне операције које су прерасле у масовне одмазде над српским и јеврејским становништвом. Управо у том периоду формирани су кадровски, војни и политички предуслови који ће неколико недеља касније довести до трагичних догађаја у Шајкашкој и Новом Саду.
„Савет министара се 3. новембра упознао са делатношћу В K Ф судова. Донета је одлука даје суд ј е обавезан да за сваку пресуду поднесе молбу за помиловање, али то, као што се може прочитати, „није могло утицати на извршење смртних пресуда, које нису подлегале процесу помиловања“. Наведена одлука сведочи о томе да се преки суд В K Ф – а није увек придржавао сопствених правила. М о ж е м о закључити даје Сомбатхељи, због веома кратког периода између доношења и спровођења пресуде, своје право помиловања реализовао телефоном, евентуално телеграфски. Kомандант генералштаба Сомбатхељи је, с обзиром на „четничке и комунистичке побуне у Бачкој“, већ следећег дана одлучио даје дошло време за учвршћивање ј у ж н е границе.Тако је 15. пешадијску бригаду, под командом Јожефа Грашија из Сомбора, преместио у Н о в и Сад, а 20/1 батаљон из Kискунхаласа у Жабаљ. То прегруписавање се, према Сомбатхељијевој наредби, чинило трајним, а јединице су распоређене тако да су се нашле у „центру тамошњих четничких и комунистичких зулума“. Иначе, оклопну јединицу 2. коњичког батаљона је, као део безбедоносних снага, ставио под команду пуковника Ласла Деака. Тако је Граши постао Деаков непосредни надређени. Сомбатхељи је у исто време наредио рацију у Шајкашкој области, а командовање безбедоносним снагама поверио је генерал-лајтнанту Ференцу Цејднеру Фекетехалмију.2 8 8 Већ 5. јануара је обављено чешљање околине Сомбора, односно територије између Пригревице Св. Ивана и Бачког Моностора. Рација у полицијском и безбедоносном смислу значи акцију под којом се подразумева затварање одређене територије, односно њено обезбедивање полицијским снагама како би се ухватио кривац. Појам рације добио је сасвим други смисао у разматраном периоду мађарске историје: као акција против партизана, рација је постала синоним за масовну одмазду, односно убијање Срба и Јевреја.“Случај покрајинског секретара KПЈ Светозара Марковића стигао је пред преки суд ВKФ-а након нешто више од годину дана. Поред тога, Лео Деак, главни жупан, и Милан Л . Поповић су, из политичких разлога, затражили његово помиловање, али Сомбатхељи није искористио своје право . У Бачкој је баш у време тих масовних процеса основана једина организована партизанска јединица Шајкашки партизански одред (са 58 војника). Војни командант јој је био Стеван Дивнин, а политички комесар Ђула М о л н а р . Постојање партизанске јединице означили су све чешћи оружани сукоби са жандармеријом и војском. У атару Чуруга је 13. децембра дошло до о р у ж а н о г сукоба, а код Мошорина је 17. децембра убијен један жандар. У оба случаја је ухваћен по један партизан.2 8 4 Тог дана су у Жабљу, у току рације, партизани ранили једног војника, убили команданта жандармеријске патроле и однели њихово оружје. Жабаљски граничари су министарство одбране телефонски известили о овом с л у ч а ј у . 2 8 5 Још крајем новембра је у Дéлвидéк стигао Ференц Фоти, жандармеријски мајор, кога је 2Д одељење (за контрашпијунажу) генералштаба изаслало да руководи антикомунистичким истрагама и одржава везе између ВKФ-а и судова.“
Извор: adattar.vmmi.org



