Преувеличана опасност као оправдање за репресију: реалан број побуњеника је био далеко мањи од онога који је приказан у пропаганди окупатора

Преувеличана опасност као оправдање за репресију: реалан број побуњеника је био далеко мањи од онога који је приказан у пропаганди окупатора

Догађаји с почетка јануара 1942. године показују да је рација у Шајкашкој била замишљена као много шира безбедносна операција од пуке потраге за припадницима разбијеног партизанског одреда. Истовремене немачке акције у Банату и мађарске операције у Бачкој одвијале су се у атмосфери претераних и често нетачних процена о наводној снази и организацији комунистичког покрета. Док су обавештајни извештаји говорили о стотинама устаника и припремама за општу побуну, стварни број наоружаних партизана био је вишеструко мањи. Управо је тај раскорак између стварне безбедносне претње и перцепције окупационих власти допринео примени несразмерних мера, укључујући масовна хапшења, стрељања и ангажовање значајних војних и жандармеријских снага. Посебно је значајна изјава генерала Јожефа Бајноција да је циљ акције био не само „чишћење територије“ од непожељних елемената већ и пружање „застрашујућег примера“ локалном становништву. Та формулација јасно показује да је репресија била усмерена не само против стварних или наводних учесника отпора већ и према широј заједници, што рацију поставља у контекст политике колективног кажњавања и застрашивања становништва, а не искључиво као легитимну противгерилску операцију.

„У међувремену су немачке снаге покренуле акцију великих размера у Банату, чији ј е циљ био откривање бројних партизанских група. Kомандант мађарских безбе доносних снага Цејднер Фекетехалми је већ 5. јануара обавештен о хапшењу 300 партизана. Због учешћа у банатској и жабаљској завери, у општини Банатско Аранђелово је 9. јануара стрељано 30, у Мокрину 50, а у Kикинди 70 особа. Истовремено је у Банату и Шајкашкој области дошло до мађарске и н е м а ч к е акције.
Kоманда генералштаба је свакодневно издавала билтене о четничко-комуни-стичким покретима, које је припремао генерал Јожеф Бајноци. По тим билтенима, генералштаб ј е број партизана и л и , како су их они називали, четника процењивао на 100 до 110. М е ђ у т и м , њих ј е било само 4 0 . 2 9 0 Сазнања банатске н е м а ч к е и ма ђарске власти о општем устанку била су веома нереална. Покрајински одбор је тада само радио на припреми оружане партизанске борбе.
Сукоб од 4. јануара, који ј е са мађарске стране имао 7 повређених а међу партизанима 10 мртвих резултирало је акцијом у којем су – под руководством В корпуса – учествовало 100 граничарских ловаца, 150 жандара, једна борна кола и 2 оклопна возила, затворила су правац Жабаљ, Ђ у р ђ е во – Ш а ј к а ш и Гардиновци. Приликом борби које су в о ђ е н е за утврђивање ове линије убијен је 1 мађарски војник и 4 партизана, а рањена су 2 партизана. Следећег дана ј е пристигло појачање и Деак је преузео командовање рацијом. Још истог дана је разбијен партизански одред.
„Планско претраживање и чишћење територије“, које ј е требало да траје 10-14 дана, започето је 6. ј а н у а р а, након стоје разбијен Шајкашки партизански одред (4. и 5. јануара), чији су чланови били у бекству. По Бајноцију, циљ рације ј е био: „Након акције чишћења, која ј е у току, може се очекивати да ће у овом занемареном ћошку Бачке и на целој овој територији једно време владати мир, јер смо сад у ситуацији да се отарасимо свих непожељних елемената, а становништву п о к а ж е м о застрашујући п р и м е р . “

Извор: adattar.vmmi.org