„Ескалација“ РАЦИЈЕ У ЧУРУГУ

„Ескалација“ РАЦИЈЕ У ЧУРУГУ

Из доступне архивске грађе произлази да је након разбијања Шајкашког партизанског одреда 4. и 5. јануара 1942. године престао непосредни војни разлог за наставак опсежне операције, али је рација ипак прерасла у систематску акцију усмерену против цивилног становништва. Сам генерал Јожеф Бајноци као један од циљева операције наводи уклањање „непожељних елемената“ и пружање „застрашујућег примера“, што јасно указује да је репресија била усмерена далеко шире од потраге за преосталим партизанима. Посебно су значајна сведочења са суђења одржаних 1943. године, која показују да су у спровођењу рације, поред војске и жандармерије, учествовали и локални сарадници приликом идентификације и хапшења осумњичених. Догађаји у Чуругу, где је страдао изузетно велики број цивила, сведоче о брисању границе између војне операције и масовне одмазде. Искази непосредних учесника, укључујући наређење да се „све почисти, да ни трага не остане“, као и сведочења о пуцању на заробљенике затворене у амбару, представљају драгоцене историјске изворе који указују да су ликвидације вршене и након што је сваки организовани отпор био сломљен. Тако се рација у Шајкашкој, посматрана кроз документацију самих мађарских органа и касније судске поступке, показује као пример организованог насиља које је далеко превазишло оквире легитимне противгерилске операције и прерасло у масовни злочин над цивилним становништвом.

„Сукоб од 4. јануара, који ј е са мађарске стране имао 7 повређених а међу
партизанима 10 мртвих резултирало је акцијом у којем су – под руководством В
корпуса – учествовало 100 граничарских ловаца, 150 жандара, једна борна кола и
2 оклопна возила, затворила су правац Жабаљ, Ђ у р ђ е в о – Ш а ј к а ш и Гардиновци. Прили
ком борби које су в о ђ е н е за утврђивање ове линије убијен ј е 1 мађарски војник и 4 партизана, а рањена су 2 партизана.

Следећег дана је пристигло појачање и Деак
ј е преузео командовање рацијом. Још истог дана ј е разбијен партизански одред.
„Планско претраживање и чишћење територије“, које је требало да траје 10-14 дана,
започето је 6. ј а н у а р а 2 9 1, након стоје разбијен Шајкашки партизански одред (4. и 5.
јануара), чији су чланови били у бекству. По Бајноцију, циљ рације је био: „Након ак
ције чишћења, која ј е у току, може се очекивати да ће у овом занемареном ћошку
Бачке и на целој овој територији једно време владати мир, јер смо сад у ситуацији да
се отарасимо свих непожељних елемената, а становништву п о к а ж е м о застрашујући
п р и м е р . “  По мађарским подацима, у највећем шајкашком селу, Чуругу, које је
имало 10.485 становника, било је 887 жртава; појугословенским подацима, у раци
ј и су животе изгубила 893 лица. Хапшење локалног становништва за које се сумњало
даје у партизанима започето је 4. јануара, и то под водством нотара Ђуле Варге,
а на основу информација 20-25 поверљивих људи. М е ђ у њима је био и католички
свештеник Балинт Дуп. У спору против војника и жандара који су учествовали у раци
ји , вођеном 1943. године, он је изјавио да локално српско становништво није било
против Мађара (њега су партизани након уласка у село погубили). Под водством
нотара, у рацији у Чуругу је учествовало и око 50 локалних наоружаних Мађара.
Око половине жртава, т ј . више од четиристо заробљеника ј е побијено када су почели
да беже из једног од амбара. Kао жандармеријски натпоручник, Ласло Степан је
био изабран за команданта оружаних снага за безбедност у Чуругу (пешадијски
батаљон 9/I1I из Ходмезевашархеља водио ј е капетан Јанош Kарољфалви). Током
процеса који је покренут 1943. године је изјавио: „Један заробљеник ј е у амбару
оборио упаљену лампу, а на повик другог заробљеника сви су хтели да се пробију
из амбара. Стража ј е истиснута из амбара и пуцала је, али су пуцали и други војници
[…] Војнике сам само са пиштољем у руци могао натерати на престанак паљбе.“
Деаков адутант, поручник Лајош Мај ј е изјавио даје Деак, кога је Степан одмах
назвао, након наведеног догађаја Степану издао наређење да све почисти. „Сте
пан, који је био ван себе, питао је шта да уради са рањеницима. Н а р е ђ е н о му ј е
да све почисти, да ни трага не остане.“ У исказу жандармеријског поручника Ласла
Раднаија је овако описан догађај: „Видео сам да из врата амбара пуца митраљез.
У јарку испред улаза, т ј . на метар и по до два метра од прага лежала су 3-4 леша.
Два жандара и два туранска ловца са митраљезом, као и два цивила са оружјем пу
цала су у амбар. Изнутра се чуло само запомагање. Паљбу је зауставио Степан,
рекавши да се она мора зауставити по сваку ц е н у .“

Извор: adattar.vmmi.org