Заседање суда шефа главног генералштаба у Новом Саду

Заседање суда шефа главног генералштаба у Новом Саду

Ово се односи на време док је V/I иследни жандармеријски подотсек био још у Новом Саду и то до јула 1944 године.

У ово време суд је изрицао разнолике казне лишења слободе, те су сви такви затвореници прво једно кратко

време остали у самој просторији поменуте иследне власти, да на концу буду одавде премештени у друге затворске просторије. Ти други затвори су били следећи:

1 Затвор, боље рећи логор у Шатораљјаујхељ-у, у Горњој Мађарској у близини Чехословачке границе;

2 Затвори у Будимпешти, који су се налазили у улицама Маргиткерут и Конти утца бр. 41—43;

3 Затвори на Маргитином острву (Маргит сигет), где су често пута затвореници из малочас поменутих затвора (под 2) били премештени;

4 Државни затвор у Вац-у, где су затвореници били спровођени директно или су пак претходно прошли кроз који затвор у Будимпешти па тек онда спроведени у поменути затвор.

5 Затвор у Сегедину под именом „Звездани затвор“ или Чилаг бертен.

Тако је било до средине јула 1944 године.

Од поменутог времена централна установа у Новом Саду започиње са преносом великог броја заточеника у Бачку Тополу.

У ово време суд је изрицао разнолике казне лишења слободе, те су сви такви затвореници прво једно кратко време остали у самој просторији поменуте иследне власти, да на концу буду одавде премештени у друге затворске просторије. Ти други затвори су били следећи:

1 Затвор, боље рећи логор у Шатораљјаујхељ-у, у Горњој Мађарској у близини Чехословачке границе;

2 Затвори у Будимпешти, који су се налазили у улицама Маргиткерут и Конти бр. 41—43;

3 Затвори на Маргитином острву (Маргит сигет), где су често пута затвореници из малочас поменутих затвора (под 2) били премештени;

4 Државни затвор у Вац-у, где су затвореници били спровођени директно или су пак претходно прошли кроз који затвор у Будимпешти па тек онда спроведени у поменути затвор.

5 Затвор у Сегедину под именом „Звездани затвор” или Чилаг бертен.

Тако је било до средине јула 1944 године.

Од поменутог времена централна установа у Новом Саду започиње са преносом великог броја заточеника у Бачку Тополу, те од тада почиње заседање Суда шефа главног генералштаба у Бачкотополском логору. Тако је тај суд у раздобљу од 18—21 јула 1944 године осудио око 160 затвореника на разне казне лишења слободе. Ови су осуђеници остали у бачкотополском логору све до конца септембра 1944 године, када се њихов број и попео на двестотине осуђеника што мушких, што женских. Тада су одједном сви увагонирани у воз и под јаком стражом спроведени у Комаром.

Међутим, у то време је још пристизало затвореника и то у последње време из Новог Сада. 1 октобра 1944 године централна установа из Новог Сада дефинитивно се преселила у Бачку Тополу и заузела просторије „Синагоге“.

Пошто су дани фашистичком окупатору били избројани, било је потребно извући се што пре из клопке. Тако је дошло до тога да многи затвореници нису били ни изведени пред суд ради суђења, већ су 8 октобра 1944 године њих око 340 под јаком стражом и уз пратњу официра кренули пешице према горњој Мађарској.

У Комарому су затвореници били смештени у катакомбама старе тврђаве. Под је био посут кречним песком. Жртве су морале лећи на таково тло, многе нису имале шта да ставе испод себе.

У катакомбама су жртве биле затворене по читав дан а свега 2 сата су могле изаћи на свеж ваздух. Ту није било уопште никакве светлости.

Овде су затвореници остали свега недељу дана. Тада су представници мађарских власти предали све затворенике Немцима, који су их примили по посебним картонима. Из картона се могло разабрати да се предају затвореници зато што су били „комунисти” или што су осумњичени да су комунисти.

Одмах идућег дана почело је са увагонирањем у воз, који је одвео све затворенике у немачке концентрационе логоре у Дахау и др.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини