Злочини у чурушкој основној школи

Злочини у чурушкој основној школи

Рација у Чуругу јануара 1942. године представља један од најтежих примера масовног насиља над цивилним становништвом Бачке током мађарске окупације. Њено спровођење није било ограничено на војну или полицијску акцију усмерену на откривање наоружаних група, већ је захватило широк круг српског становништва, укључујући жене, децу и старце. Хапшења, затварања, мучења и убиства одвијала су се на више места у Чуругу, при чему су поједини јавни и привредни објекти привремено претворени у места заточења и ликвидације. Међу њима су били магацини Новаковића и Лампела, општинске просторије и основна школа. Сведочења преживелих и послератна истражна документа омогућавају да се реконструишу не само појединачни злочини већ и механизам њиховог спровођења. Због тога се догађаји у Чуругу морају посматрати у ширем контексту јануарске рације у јужној Бачкој, као део организованог система репресије у којем су учествовали војни, жандармеријски, полицијски и поједини локални органи окупационе власти.

„Умирио сам га да се не дере“

“

Шта је било у основној школи

Један део хапшеника спроведен је и затворен у школи. Ту су злостављани, мучени и убијани.

Сведокиње уд. Велинка Доловић и Ангелина Секулић биле су затворене у школи. По њиховим исказима пет школских дворана било је препуно хапшеника, деце, жена и људи, старих и младих. Апотекар Петар Давидовац и фишијекрист Стеван Мачкић били су скоро полумртви од страшног злостављања. Сви затвореници били су од реда тучени и мучени. Војници, цивили и агенти су вршили злостављања. За све време нису затвореници добијали ни храну, ни воду. Ту су у школи, на улазу у салу, у ходнику убили Жарка Стевановa, скретничара, његовог жену и три детета, а лешеве су после избацили у двориште.“

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини