Срби су морали да плате трошкове убијања Срба!
Нема исказа преживелог сведока, који не би спомињао неку врсту пљачке, извршену или у кући хапшеника, или у магацину смрти, школи, општини, на салашу. Ове су пљачке вршили подједнако и војници и жандарми и цивили.
Но развлачили су и читаве радње, куће, домаћинства, економије. А после рације настало је организовано развлачење путем стараоца „напуштене имовине“ оних који су „нестали“, служећи се тим изразом за све оне који су у рацији убијени.
Али, поред ових пљачки, извршена је једна потпуно званична пљачка, предузета од стране војних и грађанских власти у виду разреза контрибуције на Србе, ради издржавања војске, која је вршила рацију. Срби су дакле, морали да плате трошкове убијања Срба!
Општински подбележник Богнар Јожеф уценио је трговца Црни Живка са 25.000 пенга у корист трошкова „рације“ док је Мајски Сава добио налог, да у селу скупи даљих 25.000 пенга. Тако су од Срба на овај начин изнудили 50.000 пенга.
Овако је протекла рација у Чуругу. Ово је само фрагментарно излагање тока рације, и њених страхота. Много би више, међутим, требало простора, да се даде детаљна слика и да се опишу сва страдања нашег напаћеног живља за време „рације“.
Извршена рација, имала је за сврху да ослаби српски живаљ, а поготово да га обезглави. Учитељ Ереш Ласло је рекао патролама које су вршиле хапшење: „Купите оне боље газде, да им остану куће празне“. И покупљене су „боље газде“ у чије салаше и куће су мислили да уселе колонисте, али сакупљани су и убијени и радници и сељаци и интелектуалци, па чак и жене и деца. На овај начин убијено је у Чуругу око 1000 невиних жртава.
Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини



