КОНТРАШПИЈУНАЖА И ЖАНДАРМЕРИЈСКИ ИСЛЕДНИ ПОДОТСЕК

КОНТРАШПИЈУНАЖА И ЖАНДАРМЕРИЈСКИ ИСЛЕДНИ ПОДОТСЕК

Установе контрашпијунаже „Мађар кираљи кемелхарито киренделтшиг Ујвидек” и жандармеријски иследни подотсек („V/I чендерњомозоалосталь”) у времену одржавања рације у Новом Саду заједнички су сарађивале и имале заједничке просторије у згради некадашње Југословенске I армијске области преко пута од зграде данашњег народног окружног суда.
Сарадњу ових двеју установа са војском видимо већ у данима непосредног припремања акције „прочешљавања” у Новом Саду. Ове две установе имале су одлучну и значајну улогу у претходном припремању и организовању рације, о чему је већ раније било говора. За време саме рације чланови ових двеју установа били су заступљени у свима облицима масовног прогона Срба и Јевреја. Видимо их да суделују у Народном дому у масовном легитимисању жртава, које су непосредно биле предведене у дом или тек пошто су биле доведене са новосадске дунавске плаже „Штранд”, где су пуким случајем спасли своје животе. Ту видимо да поред Кун Берталана потпуковника суделују још и следећи чланови поменутих установа: Фоти Ференц, жандармеријски мајор, Хоркаи Јожеф, жандармеријски мајор, а доцније потпуковник, командант жандармеријског иследног отсека и познати крволок Дежанаи-Дрекслер Мартон, жандармеријски наредник. У вези овог легитимисања поједини агенти ових установа имали су дужност покаткада да тачно одређене особе аутомобилом предведу у Народни дом.
Иако се рад тих двеју установа сводио чисто на иследни поступак, тако да су у крајњем случају војни изванредни судови рекли своју последњу реч, ипак су ове установе за време рације у Новом Саду присвојиле себи и право да коначно пресуде по одређеним случајевима. Али том приликом се није употребљавао никакав формални поступак, већ се једноставно ограничило на систем: међу многима изабрати оне, које треба стрељати. У два маха за време рације по ноћи из више затвореничких просторија у т. зв. новосадској „Армији” (обухватни појам за горње установе) изведено је било око 50 особа, што мушких и што женских, које су биле убијене а њихови лешеви бачени у Дунав.

Овим се рад горњих установа још није довршио. Када је 23 јануара 1942 године око 4 часа после подне издато наређење, да се са масовним убијањем престане, тада су сви преживели предведени у Народни дом. Ту се тога дана стекло око 3000 људи. Око 10 часова увече један део је био пуштен кућама, док је други део био одведен у просторије „Армије”. Каква је судбина била особа, одведених у „Армију” није се могло дознати, али свакако су многи завршили по разним затворима у горњој Мађарској, из којих велик број до данас није се вратио својим кућама.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини