Улога домара у одлучивању о судбини Срба и Јевреја током рације

Улога домара у одлучивању о судбини Срба и Јевреја током рације

Поступање војске и жандармерије приликом претреса показује да је репресија над српским и јеврејским становништвом обухватала и излагање цивила тешким зимским условима, док је одлука о њиховој судбини често зависила од исказа домара. Тиме су лични односи унутар стамбене заједнице постајали чинилац преживљавања, а заузимање за угрожене станаре захтевало је спремност да се, упркос притиску патрола, преузме и сопствени животни ризик. Посебан значај има сведочење да такво посредовање није могло спасити Јевреје: оно указује на различите могућности заштите унутар прогоњеног становништва и на искључивост антијеврејске репресије, у којој национална припадност жртве унапред поништава могућност повољног сведочења.

Приликом оваквих претреса станова и легитимисања војска и жандармерија није имала никаква обзира спрам грађана српске и јеврејске народности. Они би их у лаким домаћим хаљинама, у којима су их затекли, изводили напоље на двориште на цичу зиму и пустили их да чекају по таквој хладноћи, за време док се они не би информисали код домара о томе, да ли би се тим људима имало што замерити или не. У највише случајева је живот појединаца био у рукама домара. Ови су се у много случајева заузимали за своје кућевласнике и тако им спасли животе. Доводили су тиме покат-кад и свој живот у питање, јер су се одупирали притиску војничке патроле да даду неповољне податке о кућегазди или станару. За Јевреје никакво заузимање није могло постићи успех.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини