Априлски догађаји у Новом Саду

Априлски догађаји у Новом Саду

После 27-мартовских збивања и већини становника Новог Сада било је јасно да се земља налази на прагу судбоносних догађаја. Изненађење, уколико га је било, односило се само на брзину којом су ти догађаји наишли. Осим што су у јутарњим часовима 6. априла 1941. године сазнали за изненадно и ничим бомбардовање Београда од стране немачких ваздушних снага, што је значило почетак рата, и сами Новосађани су још истога дана доживели делимичан ваздушни напад. Бомбардован је аеродром на Југовићеву где су запаљени хангари и неки авиони на земљи. Митраљирана је Петроварадинска тврђава као и поједини делови града. Истога дана око 13 часова један немачки авион митраљирао је погребну поворку у Kисачкој улици. Погинуло је осам жена, док је још око десет особа било рањено. Том приликом изгубили су животе: Милева Гајинов (рођена 1920), Зора Гонда (1929), Драга Грожић (1891), Анка Ђорђевић (1901), Милева Летић (1874), Јелена Мијатовић (1860), Јелена Продановић (1913), Јулка Станков (1861).

И сутрадан, тј. 7. априла, сирена за узбуну од ваздушног напада поново је узнемирила грађане и скренула им пажњу да су непријатељски авиони опет над градом. Циљ напада је био и овога пута аеродром, саобраћајни чвор код Југовићева, морнаричка база на Дунаву, железничка пруга између железничке станице и моста. Kао и претходног дана огласила се и противавионска одбрана, овога пута са успешнијим дејством. Ваздушни напади поновили су се и следећих дана.

Делимична мобилизација, пријаве добровољаца за рат, евакуација јавних службеника а потом и железничара и најава војске, жандармерије, полиције, као и индивидуално напуштање града, били су видљиве манифестације поремећеног ритма живота града и његових становника. Овул слику употпуњавале су бројне трговачке радње са потпуно спуштеним ролетнама или чак закуцаним даскама преко прозора и врата. Мали број радњи где се нешто још могло пазарити радио је у дворишту ил кроз „полуспуштене рољетне. Посебно упечатљив и за добар део становништва тужан утисак оставила је југословенска војска у повлачењу, у којем су се поједини припадници упустили у отворе пљачке. Овај суморан утисак расула није могла да ублажи ни веравање да главни отпор тек предстоји негде у брдима Босне. Оба моста била су још раније минирана и чекало се на одговарајућу наредбу да би били порушени.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945