Архимандрит Јован Радосављевић: ЛОГОР У ШАРВАРУ

Архимандрит Јован Радосављевић: ЛОГОР У ШАРВАРУ

Логор у Шарвару је био логор смрти и мучења. Звао се „Мађарско-краљевски логор” за југословенске ратне заробљенике. Формиран је у згради свиларе. У њему се прво налазило прихватилиште за пољске војнике који су у нападу хитлеровске Немачке били приморавани да, одступајући, избегну у Мађарску. Тако је формиран сабирни логор у Шарвару, као и у још неким већ
поменутим местима. Када се овај логор у априлу 1941. године испразнио, могао је да прими више од хиљаду затвореника. У њега је ускоро доведен велики број нових логораша из окупиране Војводине.

Логор у Шарвару, у којем су били смештени пољски војници, био је највећи и најуређенији логор. Могао је да прими око сто официра и више од три хиљаде војника. Осим овог логора, било је и других, мањих логора у предграђу Баје, Ершелекувара, Петервашара, Коморана. Сви су они предвиђени за смештај југословенских, претежно српских војника из Бачке и других крајева који су пали у заробљеништво.

  Прва група ратних заробљеника допремљена је у Шарвар 12. априла 1941. Њихов број се нагло мењао, па је крајем априла у логору било девет официра и 246 војника. Међутим, после 20. маја, број заробљеника је порастао на око четири хиљаде. Осим Срба, којих је било највише, било је ту и Буњеваца, Словенаца, Шиптара, Македонаца и Хрвата. После 29. маја, логор у Шарвару престаје да буде логор ратних заробљеника.

Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА