Бекство четворице главнооптужених у Немачку

Бекство четворице главнооптужених у Немачку

Ово бекство четворице главнооптужених окупаторска штампа је пропратила овим коментаром:
*»Мађарска брзојавна агенција јавља: У мађарској војној историји стоји беспримерaн страшан случај. Војници високог ранга побегли су испред позивања на одговорност. Ференц фекетехалми — Цајднер, умировљени дивизијски генерал, Јожеф Грашш, бригад­ни генерал, Ласло Деак, умировљени пуковник, у току војног кривич­ног поступка који је против њих покренут у вези са догађајима у Но­вом Саду јануара месеца 1942. године, како су имали сваку могућ­ност за одбрану нису били ни у притвор стављени. Своје оптужене другове, које су преводили, оставили су на цедилу и тиме су изрек­ли о себи пресуду. Овим својим поступком оквалификовани су сва тројица као бегунци са свим последицама и с тиме у вези и позива­ње на одговорност у овој релацији не могу избегти. Надлежне војне власти издале су против све тројице потерницу. Исто тако издале су потерницу и против Мартона Зелдија, жандармеријског капетана који се налази у бекству.*²⁹⁷

Средином јануара 1944. године бекство главноокривље­них из Мађарске у Немачку забележили су и шведски листови: »Svenska Dagbladet«, »Stocholms Tidningen«, »Dagens Nohëter«, »M. T. Social — Demokrata« и »Afton Bladet«. Дописник овог последњег листа констатује да се у дипломатским круговима верује да је бек­ство у Немачку дуго припремано.

https://novosadskaracija.com/sudjenje-nekim-krivcima-za-raciju-1943-i-1944-godine/

Ево и једног одломка из саопштења које је, 19. јануара 1944, објавио лист »Brener Tagblat«:
»Тачно пре две године у Новом Саду су између војске и српске националне мањине избили тешки инциденти. Мишљења о уз­рокима инцидента су противуречна, али је несумњиво да је над српским живљем извршен ужасан покољ у коме је, према званичним подацима, животе изгубило 2.330 Срба (Српско-југословенски подаци говоре о битно већем броју). Калајева влада је своје­времено у Парламенту обећала да ће кривци бити кажњени. Ипак, сада, када је требало да почне суђење главним кривцима, генерал-лајтнант Фекетехалми-Цајднеру, генералу Грашшиу и пуковнику Деаку, догодило се да су ова три мађарска висока официра побегла у Трећу Немачку. Како се у једном извештају из Будимпеште каже, са бегун­цима ће се поступати као са дезертерима, а у главном граду Мађар­ске се са напетошћу ишчекује да ли ће пријатељски Немачки Рајх изручити ова три официра«.²⁹⁹

Наравно, Немцима није ни на крај памети падало да их вра­те у Мађарску. О томе посредно сведочи и разговор који је, 16. јануара 1944, у Будимпешти, водио Веркајстер, отправник послова немачке у Мађарској, са начелником мађ. кр. генералштаба Сомбат­хељијем. Разговор се односио на бекство фекетехалмија и др. Када је Веркајстер повео реч о том случају »Начелник Генералштаба се врло узбудио и рекао да новосадски догађаји имају значај нацио­налне несреће. Са стидом мора признати да су се тамо догађале грозне ствари. Убијен је велики број жена и деце, а и пљачкало се у великој мери… у Новом Саду је без судског поступка убијено на хиљаде људи. Оваква наравна бешчашћа могу да изврше политичке орга­низације… — али не и регуларне јединице.

…Начелник Генералштаба је даље напоменуо — што се у току ове поступка несумњиво доказало — да су у граду, жанда­ри убијали главе и руке, гњурали их да су рањени. Али, ни у јед­ном случају на жандарме није пуцао…«.

На крају овог извештаја Веркајстер констатује и пита:
*»Званични мађарски органи ће недвосмислено претпостављати да је (немачки) војни изасланик знао за намеру официра да пребегну преко границе, па чак и да је на томе сарађивало и посланство.

Молим хитно телеграфско упутство у погледу мог става. До пристизања истог, уколико са званичног места помену овај предмет, изјавићу да ништа не знам о томе, а у погодној прилици саопштићу како претпоставку, ако су стварно пребегли и прешли границу, да су учесници сматрали да их очекује осуда, коју су бекством хтели избећи«

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“