БЕЛЕШКЕ ИЗ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ У ПЕРИОДУ 1941–1945. ГОДИНЕ О РАЦИЈИ, ЛОГОРОМА, БОЛНИЦАМА И СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА И ЦРКВЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ У ПЕРИОДУ 1941–1945. ГОДИНЕ О РАЦИЈИ, ЛОГОРОМА, БОЛНИЦАМА И СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА И ЦРКВЕ

„Дужност је сваке црквене општине да за болницу допринесе свој део.” Одбор Црквене оп­штине у Ујвидеку (Новом Саду).

Српска православна црквена општина у Ста­ром Бечеју, 1. новембра 1941, бр. 141, пише вели­кославном Епархијском управном одбору право­славне Епархије бачке, Ујвидек.

„Управа Српске православне парохије у Шандору, Суботица (Сабадка), јавља да се распу­шта логор интернираних у истом месту, у коме је већина наше сиротиње са бивших колонија, до 500 душа, и да би добро било да се ови сместе по нашим српским кућама на исхрану. То је обја­вљено у нашем светом храму, али је дугачка про­цедура јер се мора ићи на лице места. Молимо, ако је могуће, како поближе упутство у овој ствари.” (За секретара, јереј Димитрије Коларов, старешина, парох Јован Стељанов, председник. Потпис нечитак. Акт књижен у 1942. години.)

У Опаланци, протојереј Георгије Николић
претучен је од мађарске власти, а ћерка са двоје мале деце убијена. Због свега тога, прота Георгије је још увек тешко болестан. (У Опаланци, 12. октобра 1942, Епархија бачка.)

Јереј Славко Нинин, парох у Турији и при­времено у Надаљу, где је преузео дужност стара­ња о логорској деци. (Српска православна цркве­на општина у Надаљу, 26. октобра 1942. године, записник.)

Црквена општина у Жабљу дала је политич­кој општини у Жабљу своју школску зграду у за­мену за сто јутара земље. Међутим, жабаљске општинске власти отеле су у току рата ту земљу од цркве у Жабљу и присвојиле је поново. (У Жаб­љу, 12. октобра 1942, председник црквене оп­штине у Жабљу Стеван Благојев.)

„Помоћ у болници у Новом Саду, за болесну децу православне вере из логора у Шарвару.” О томе постоји акт Епархијског управног одбора православне Епархије бачке у Новом Саду од 28. јула, бр. 827, о лечењу деце заражене туберкуло­зом. Та деца не могу се смештати у приватне до­мове да се не би ширила опака болест. Било је више црквених општина које су се ангажовале и организовале акцију прихватања и смештаја срп­ске православне деце из концентрационих логора и многе су српске породице и друге институ­ције у томе указивале велику помоћ за спас боле­сне и испрљане мале нејачи. Зато је Епархијски управни одбор, таквим апелом црквеним општи­нама, институцијама и појединцима, много угинио за децу јер је њиховом помоћу омогућено из­државање те болнице у којој су деца лечена и срећно прихваћена из логора.

Састављен је Болнички одбор српских пра­вославних црквених општина Епархије бачке у Новом Саду, у који је ушао, као члан, и ђурушки парох Павле Дојић са својом црквеном општи­ном.

У Сомбору су, за време рата 1941/1942. годи­не, ратом оштећена три храма: два у Сомбору и један у Пачиру.

У манастиру Бођанима налази се црквено­општинска архива и мала каса, али је то све зат­ворено. Манастир Бођане, као и Ковил, затворили су мађарске власти 1941/1942. године. (Срп­ско православно архијерејско намесништво, Сом­бор. Адресирано: У. О. Епархије бачке, 1942. го­дине.)

Бр. 27. Мађарска краљевска полиција (нем­зетери), команда табора за интерниране у Сабат­ки (Суботица), својим актом од 17. фебруара о. г., бр. 422/1942, извештава ову црквену општину да су одела, рубље и обућа добровољаца, који се у истом табору већ десет месеци налазе, сада са­свим дотрајали, те је настала неопходна потреба да се исти допуне, „пошто иста команда нема мо­гућности, те зато позива ту црквену општину да се о потребама ових интернираних у логоре до­бровољаца колониста постара”.

Бр. Д. 339/1942. На заузимање епископа бач­ког Иринеја Ћирића и Епархијског управног од­бора Епархије бачке, деца добровољаца колони­ста, која су десеткована глађу и смрћу у логору смрти у Шарвару, смештена су по црквеним оп­штинама на подручју Бачке. Тако су спасени и распоређени у место:

(деца са мајкама)
 Нови Сад     – 684
 Бачко Градиште  – 51
 Обровац     – 28
 Горњи Ковиљ   – 73
 Товаришево   – 60
 Мол       – 95
 Кањ       – 49
 Старе Шове   – 21
 Надаљ     – 24
 Силбаш     – 49
 Сента      – 69
 Пивнице     – 37
 Стапар     – 83
 Бајша      – 18
 Ада       – 55
 Кулипн     – 6
 Паланка     – 20
 Вилово     – 42
 Параге     – 31
 Мартонош   – 30
 Деспот Свети Иван – 60
 Доњи Ковиљ   – 19
 Парабућ     – 8
 Шајкашки Свети Иван – 22

Суботица  – 42
 Сомбор   – 446
 Дерonje   – 15
 Турија   – 38
 Стари Кер – 80
 Стари Футог – 51
 Лалић   – 35
 Сентомаш – 85
 Стари Сивац – 40

Свега: 2.566 деце

Према томе, укупно је смештено 2.566 деце и мајки, у групном доласку, преко наших цркве­них општина. Осим тога, већи број одраслих ко­ји су дошли на „мегалоподаш”, то јест на поједи­начне молбе. (Ујвидек – Нови Сад, 13. октобра 1942. – Ужи одбор Српске православне црквене општине.)

Јереј Владимир Родзјанко из Новог Милети­ћа и други свештеници Бачке прикупљају прилог за издржавање болнице, избеглица и сиротиње.
 (Ујвидек – Нови Сад, 1942. – Ужи одбор Срп­ске православне црквене општине.)

Бр. Д. 100/1942.
Свим српским православним црквеним оп­штинама

 Ово је обавештење и апел да деца која су из­бављена из логора у Шарвару не могу сва бити смештена по приватним српским домовима. Јер, многa деца болују од туберкулозе, па је због за­разе опасно да буду смештена у приватне куће. Како је тој болној деци неопходно стручно ле­чење и дуга нега, одлучено је да се за њих осну­је једна привремена болница за ТБЦ.

Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА