Борба Жилинског да се спречи РАЦИЈА и реакција мађарске Владе и Скупштине

Борба Жилинског да се спречи РАЦИЈА и реакција мађарске Владе и Скупштине

Велики поборник добрих мађарско-југословенских односа, Ендре Бајчи—Жилински (Bajcsy—Zsilinsky Endre), члан Странке малих поседника, након обиласка Бачке и револтиран оним што је дознао у вези масовних судских пресуда и извршења смртних казни, за које погрешно сматра да су дело неодговорних судија, проданих душа или садиста, а не система, 22. октобра 1941., пише државном секретару за правосудне послове и поред осталог проклиње оне: »… који трују односе између мађарског и српског народа, у толикој мери упућених једни на друге, а који су већ пошли путем коначног помирења, толико потребног и једнима и другима. И данас јасно видим да подунавски напредак не постоји без мађарско-српског помирења и сарадње«.

Како су из Бачке и даље наставиле да стижу страшне вести, Жилински као да предосећа да ће и од тих вести бити још страшнијих, 5. децембра 1941. у Парламенту; без обзира на ометање других посланика, моли Ласла Бардошија (Bárdossy László), председника владе, да посвети дужну пажњу проблему односа са Југословенима, да прими и саслуша оне који долазе из Бачке да се жале, да се потруди да излечи ране које су Мађари нанели Србима нехотице или из нужде у виду одмазде, али га и уверава, на основу личног искуства, да је у Бачкој »било и неоправданих, непотребних и веома штетних ексцеса…«

»Господине председниче« — нагласио је потом Жилински — »немојте дозволити чиновничко штреберство. Нека се управа у јужним крајевима повери изабраним чиновницима и нека се немилосрдно казни свака, и најмања, појава незаконитости и пашовања.
У данашње доба општег дивљања и обожавања силе, које добија облике садизма, неизмерно је велики задатак Мађара да у свом понашању, размишљању и опхођењу према нашим народностима останемо човечни и супериорни Мађари«.^21а (подвукао З. Г.)

Нажалост, није требало дуго чекати да се први део подвучене констатације Жилинског (дивљање, сила, садизам) испољи у пуној мери и свом снагом сручи на Србе и Јевреје јужне Бачке, не само игноришући него и потпуно демантујући управо оне особине на којима је Жилински инсистирао (човечност) и наводну супериорност своје нације.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“