Број жртава РАЦИЈЕ и БУДИМПЕШТАНСКА пресуда
БРОЈ ЖРТАВА У НОВОМ САДУ И ДРУГИМ МЕСТИМА, ЗА ВРЕМЕ РАЦИЈЕ СРБА И ЈЕВРЕЈА, КОЈЕ СУ ПОБИЛИ МАЂАРИ
Прве вести указивале су на то да је поклано и побијено око сто хиљада цивила. Тако велики број жртава у масакру у рацији Срба и Јевреја процењен је због великог броја одмах убијених, похапшених и од мађарске војске, жандара и немзетера, растераних породица, као и многих интернираних у логоре.
После годину дана испитивања, које мађарска влада одбија да призна, број убијених зна се тачније и није испод тридесет хиљада. Због тога је доста злочинаца избегло казну за злочине које су починили у рацији. Но, ипак су многи кажњени.
Будимпештанска пресуда, као званичан попис жртава сачињен за период април — јун 1942. од стране мађарских власти, као број убијених у рацији у Новом Саду наводи цифру од свега 879 жртава, од којих је Јевреја било 556, а Срба 292. Међутим, у елаборату АК о злочинима против Јевреја бр. 23410, на стр. 81, наводи се да је једна четвртина целокупног броја Јевреја у Новом Саду, односно 870, изгубила живот… У извештају немачком посланству у Будимпешти, од 31. јануара 1942, једног немачког функционера који је позван у Нови Сад да спречи евентуално страдање новосадских Немаца током „мађарских мера против српских бунтовника”, поред осталог, стоји да је у Новом Саду убијено и тринаест Руса са свим њиховим рођацима, о којима има списак. Он наводи: „Укупно треба да је стрељано преко 3.000 људи, од тога 800–870 Јевреја. По сведочењу мађарских штабских официра, број жртава у Новом Саду смањен је на 2.300.”⁷⁶
Међу четири хиљаде жртава, осим Срба и Јевреја, било је и осталих народности.
За време рације у Новом Саду, према подацима окупатора, живот је изгубило седам Немаца, два Хрвата и један Словак.
За време рације у Новом Саду, према нашим подацима, живот је изгубило: тринаест Словака из Новог Сада; девет Хрвата (осам из Новог Сада и један из Бечеја); четири Немца (три из Новог Сада и један из Ђурђева); три Словенца (два из Новог Сада и један из Бечеја); два Чеха (један из Бечеја и један из Титела) и један муслиман из Новог Сада.⁷⁷
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА



