Чланак Марка Ристића о РАЦИЈИ за британску штампу

Чланак Марка Ристића о РАЦИЈИ за британску штампу

Чланак Марка Ристића, који је спремио за енглеску штампу, а који се односио на злочине мађар­ског фашистичког окупатора у Бачкој током окупације 1941—1944. године, говори о бруталном односу окупационе војске према цивилима. Практично са нагласком на јануарској рацији:

»МАЂАРСКА ШТАМПА и пропаганда преплавили су ових дана свет вестима о ’бекству’ у Немачку високих мађарских офици­ра, одговорних за покоље извршене над цивилним српским станов­ништвом у оном делу Југославије окупираном од Мађарске. Мађар­ска штампа труди да су ови официри побегли тобоже зато што су стављени под суд за своја недела. Ствар је јасна. Ради се о томе да се Мађарска прикаже као земља реда и поретка и да се одговор­ност за плански покољ српског и јеврејског живља у бачкој скине са званичне Мађарске и пребаци на неколико особа које су тобож те покоље вршили на своју руку. Истина је, међутим, сасвим другачија.

Мађарска војска почела је да врши покоље Срба и Јевре­ја у Бачкој не у јануару 1942. године, као што то мађарска пропа­ганда жели да прикаже, него од почетка уласка на територију Југо­славије. У априлу 1941. године покољи су вршени у Новом Саду, Сом­бору, Тителу, Сенти, Бачкој Паланци и другим местима. То нису би­ле борбе између војника, него убијање мирног цивилног становни­штва са циљем, како сами Мађари признају, застрашивања и пацифи­кације српских крајева, јер је мађарска војска већ у мају 1941. годи­не имала да припреми контингент за Хитлеров поход на Русију. Многи официри добили су у то време одликовања за добро свршен по­сао. Тек много доцније, после новог покоља у јануару 1942. године, мађарска влада је увидела и сама да је далеко отишла. Када је било јасно да се ратна срећа мења у корист савезника, појавила се вест у мађарским листовима да је војни суд осудио неким официрима за зверства у Новом Саду. Комедија је сада завршена бекством ових официра ван границе Мађарске!

Прве вести о овим покољима гласиле су да је побијено око 100.000 цивилних лица. Тај велики број појавио се због тога што су Срби и Јевреји избезумљени масакрима, почели беžати са поро­дицама и што је мађарска солдатеска многе затворила, похапсила и интернирала. На жалост, број жртава, рачунајући и онај данa ја­нуара, које мађарска влада, разуме се, спречава, не силази испод 30.000.

Мађарски председник владе Калај у једном експозеу у Парламенту 16. јула 1942., пуном контрадикција, признао је и сам да су побијена многа невина лица, али да је убијено »само« 2.550 Срба. Заиста, јединствен случај у историји парламентаризма да се са толи­ко цинизма говори са одговорног места! Не мање је интересантна и изјава калвинистичког бискупа Laszlo Ravasza у Горњем дому 12. де­цембра 1943. године да је Мађарска дозволила да се врше перзе­куције српског живља ’претрпела најтежи пораз у овом рату’!

Потврду за масакре невиног српског живља у Бачкој дао је један шведски новинар г. Нилс Хорнеј. Он је у листу »Social De­mokraten« од 12. октобра 1943. године објавио чланак под насловом Мађарски покољ Срба. Између осталога, овај шведски новинар у свом чланку тврди да се за време боравка у Мађарској потрудио и сам да проконтролише тачност југословенских тврдњи о покољима у Бачкој и да је углавном за их добио потврду. Према информација­ма које је он могао да прикупи на лицу места у покољима у Бачкој убијено је »најмање 10.000 особа«.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“