Ђакон Мирослав Николић: ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ ИРИНЕЈА ИСПОВЕДНИКА, ЕПИСКОПА БАЧКОГ, ТОКОМ ПЕРИОДА ОКУПАЦИЈЕ V

Ђакон Мирослав Николић: ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ ИРИНЕЈА ИСПОВЕДНИКА, ЕПИСКОПА БАЧКОГ, ТОКОМ ПЕРИОДА ОКУПАЦИЈЕ V

Као врхунац деловања свештеноисповедника епископа Иринеја Ћирића током периода окупације, навешћемо акцију спасавања и удомљавања, по домаћинствима широм Бачке, преко 2.800 деце из логора у Шарвару, на крајњем западу Мађарске. Посебно треба истаћи оснивање Болнице Епархије бачке, као и посредовање у међународним организацијама за помоћ српском народу.

Услед тешке зиме 1941. године, у логору у Шарвару, много деце је оболело од туберкулозе и других болести, а по речима светог Иринеја: „оставити их у логору значило је изложити их сигурној смрти“. Јуна месеца 1942. године, на једном састанку представника свештенства и црквених општина одлучено је да се оснује Болница српских православних црквених општина Епархије бачке.

Болница је била организована са 150 кревета у четири одељења (за одраслу женску децу, за одраслу мушку децу, за малу децу и за прелазне и друге болести и туберкулозу костију), у четири зграде у Новом Саду.

Болница је радила превасходно захваљујући редовним новчаним средствима додељеним од црквених општина, али и добровољним прилозима верника. Сви болесници имали су бесплатно лечење и негу. Болницом је управљао болнички одбор, који је сваког месеца подносио извештај о раду болнице Епархијском управном одбору и епископу бачком.

До краја јула 1942. године, болница је била потпуно опремљена и примила је прву групу од осамдесеторо болесне деце пристигле из Шарвара. Свети Иринеј посетио је током августа 1942. године, сва болничка одељења, занимајући се за здравствено стање деце, као и за прилике у болници. Њега и његову пратњу дочекали су сви лекари, на челу са управником.

Из здравствених, васпитних и психолошких разлога, свако дете је у зависности од степена болести, узраста и интересовања, имало обавезу да се бави неким корисним занимањима или разонодом. Школска деца бавила су се, уз помоћ локалних учитеља, читањем, писањем, рачунањем и веронауком.

Својим радом болницу су помагала женска добротворна друштва из Новог Сада. До краја рата, кроз болницу је прошло 441 болесно дете, од којих је 40 преминуло. Болница је, по завршетку рата, а после 20. децембра 1944. године, престала да ради.

Ђакон Мирослав Николић: ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ ИРИНЕЈА ИСПОВЕДНИКА, ЕПИСКОПА БАЧКОГ, ТОКОМ ПЕРИОДА ОКУПАЦИЈЕ IV

Значајну улогу током ратних дана имале су Српске православне црквене општине на подручју Епархије бачке, која је у то доба обухватала и Барању, а које су радиле на помоћи народу и личном иницијативом, као и упутствима надлежног епископа бачког, светог Иринеја. Помоћ упућивана унесрећеном народу била је вишеструка.

Организована су бесплатна лекарска помоћ, помоћ у лековима, зимској одећи, обући и рубљу, првенствено намењена деци, као и правна помоћ и месечна новчана помоћ оним лицима која нису имала посао или издржавање, а издржавала су породицу.

Нови Сад је о Васкрсу 1942. године, одаслао петнаест тона намирница, одеће и обуће, „од васкршњег јаја до најмање потребе интернирцима.“

Овај пример следиле су и остале црквене општине.

Одломак из књиге „СПОМЕНИЦА ПОГРОМА У БАЧКОЈ 1941./42. ГОДИНЕ“