Ђакон Мирослав Николић: ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ ИРИНЕЈА ИСПОВЕДНИКА, ЕПИСКОПА БАЧКОГ, ТОКОМ ПЕРИОДА ОКУПАЦИЈЕ VI

Ђакон Мирослав Николић: ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ ИРИНЕЈА ИСПОВЕДНИКА, ЕПИСКОПА БАЧКОГ, ТОКОМ ПЕРИОДА ОКУПАЦИЈЕ VI

Основни циљ ангажовања Епархије бачке са свештеноисповедником епископом Иринејем на челу, уз подручне црквене општине, био је спашавање живота што већег броја заточених људи, првенствено деце из шарварског логора, које је требало отргнути од сигурне смрти њиховим ослобађањем из логора, адекватним лечењем, збрињавањем и размештањем по породицама. Тај циљ је испуњен.

Из логора у Шарвару је у Бачку стигло укупно 16 транспорта са близу 3.000 деце и одојчади и са 184 породице. Своју помоћ раду болнице пружило је 55 црквених општина у Бачкој и Барањи. Ту треба додати и податак о спашавању преко 200 словеначке деце. Мађарска окупациона зона поред Бачке и Барање, обухватала је и Прекомурје и Међумурје, у данашњој Словенији. Одређени број Словенаца, такође је био интерниран у логору у Шарвару и нико од Срба ангажованих у спасавању, није имао проблема с тим што су они римокатоличке вере. Подједнако добро и квалитетно су били збрињавани, као и српска деца.

Ђакон Мирослав Николић: ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ ИРИНЕЈА ИСПОВЕДНИКА, ЕПИСКОПА БАЧКОГ, ТОКОМ ПЕРИОДА ОКУПАЦИЈЕ V

Оно што је интересантно, је да поред настојања за нормално одржавање црквеног живота на територији епархије, издавање календара, редовног објављивања посланица, током периода окупације, једина ствар коју свети владика није успео да спроведе у дело било је редовно одржавање канонских визитација. Будући да је после погрома становништва и стравичних злочина у такозваној Рацији у Шајкашкој и у Новом Саду, током јануара 1942. године, свети владика боравио у Архијерејском намесништву жабаљском, те да је примећено деловање мађарских шпијуна и разних агитатора, који су бележили његове говоре по храмовима и саслушавали вернике, вршена разнолика испитивања, владика је приметио да његово појављивање не би много допринело, тако да се његова делатност махом одвијала из Новог Сада. То се посебно види и о томе сведочи 1965. године, у беседи на парастосу поводом десетогодишњице упокојења епископа Иринеја, тадашњи Епископ бачки Никанор Иличић (1906–1986):

„Блаженопочивши је био велики родољуб и истински поглавар који је у најтежим данима окупације остао са својим народом помажући му и морално и материјално. Ако се и није борио са пушком у руци, он је трпео, а трпљење је много већи подвиг од борбе. Ако се можда није много видео, он је самосвесно помагању у рату све пострадале.“

Одломак из књиге „СПОМЕНИЦА ПОГРОМА У БАЧКОЈ 1941./42. ГОДИНЕ“