Драго Његован: Осам група масовних злочина у Бачкој

Драго Његован: Осам група масовних злочина у Бачкој

У раду се анализира значај налаза Покрајинске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини на подручју Бачке за време Другог светског рата у Југославији. У том периоду (1941–1945) Бачка је од априла 1941. до октобра 1944. била под окупацијом Краљевине Мађарске, која је била савезник нацистичке Немачке. Покрајинска комисија је од октобра 1944. до маја 1946. истраживала злочине окупатора и њихових помагача преко своје Анкетне комисије и утврдила да је реч о више група масовних злочина против Срба и Јевреја на овом подручју. О томе је сачинила више збирних елабората које је аутор овог рада од 2009. до 2022. публиковао. Елаборати су писани на основу истраживања на месним, општинским и среским нивоима, која су се вршила на основу упутстава Покрајинске комисије. Ови локални историјски извори су мало коришћени, али су сачувани и налазе се у Музеју Војводине, као и у другим архивама. Критичко читање ових историјских извора показује да су они непотпуни, посебно у погледу броја и идентитета жртава мађарских масовних злочина у Бачкој.

Увод

Једна од битних карактеристика Другог светског рата (1939–1945) јесу масовни злочини немачких нациста и њихових савезника против цивилног становништва окупираних земаља, посебно словенских, с тим да су Јевреји, не само на овим подручјима већ и у Трећем рајху, били изложени тоталном уништењу, Холокаусту. Антинацистичка, антипихтлеровска коалиција је то приметила и још 1943. године Московском декларацијом донела одлуку да се ти масовни злочини евидентирају и документују и злочинци позову на одговорност.

У складу с тим, у оквиру Југославије, Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), на свом другом заседању у Јајцу 29–30. новембра 1943. донело је одлуку о формирању Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Потом су, у складу са федералистичком концепцијом о уређењу ослобођене Југославије, коју је заступала Комунистичка партија Југославије, формиране земаљске комисије за територије шест југословенских федералних јединица, као и комисија за аутономну Косовско-метохијску област и Покрајинска комисија за Војводину.

Покрајинска комисија за Војводину (географски: Бачка и Барања, Банат и Срем; војно-политички: три различита окупациона подручја) формирана је 21. новембра 1944. у Новом Саду, на челу са правником Петром Мијаћевићем. Комисија је затим оформила три територијалне анкетне комисије, као и истражне тимове на нижим нивоима, за Бачку и Барању, тј. мађарско окупационо подручје, за Срем, окупационо подручје Независне Државе Хрватске (НДХ), и за Банат, подручје под управом домаћих Немаца, фолксдојчера. Поред анкетних комисија, формиране су посебне комисије за истраживање понашања домаћих Немаца на целом подручју Војводине, комисија за истраживање злочина против Јевреја и комисија за утврђивање понашања Мађарског културног савеза на подручју Бачке и Барање и Баната.

Свеукупни рад Покрајинске комисије, анкетних и специјалних комисија, подручних комисија и других органа, на основу огромне документарне грађе, резултирао је збирним извештајима о почињеним масовним злочинима окупатора и њихових разних помагача, који су као релевантни усвајани од 1945. до 1947. године. Највећи број елабората завршен је крајем 1945, а мањи део 1946. и 1947. године. На злочине окупатора и њихових помагача у Бачкој и Барањи односило се осам елабората о масовним злочинима на овом подручју, плус три који се односе и на друге територије Војводине.

У периоду од 2009. до 2022. године публиковали смо све елаборате Покрајинске комисије. Обим елабората за Бачку и Барању у А4 формату износи 2.135 страница, за Банат 532 странице, а за Срем 2.048 страница, што износи 4.715 страница свих елабората, уз наше предговоре и прилоге.

Редослед објављивања ових елабората није био диктиран научним разлозима, већ дневнополитичким, односно могућностима финансирања овог подухвата. Више научника је истраживало ову архивску грађу, али нико се није усудио да је у целини представи научној и широј јавности.

Структура објављених елабората

Свaki објављени елаборат, било да је публикован као самостална књига, или да је у одређеној књизи објављен уз још један или два мање обимна елабората, садржи предговор приређивача, који треба читаоцу да објасни контекст, историјски и друштвени, описаних догађаја. Када је то требало, у фуснотама је прецизирано значење одређених појава или процеса, личности и употребљених синтагми, уз тумачење непоузданих или не тачних података.

Главни, основни садржај елабората преписан је верно са оригинала, уз минималне интервенције приређивача, са циљем да штампарске, типфелер и друге непоузданости у самом тексту не наруше мисао и реч писца елабората.
Када год је било потребно, то је наглашено у фуснотама, тако да гарантујемо за аутентичност архивског текста, уз могућност проверавања, јер је грађа сачувана и доступна истраживачима и јавности.

Неизоставни део сваког елабората је помињање жртава, оштећеника и штете која је нанета окупираном становништву. Овде су бројке жртава минималне, по свим испитиваним параметрима: број убијених, број мучених, број логораних, број несталих; материјални губици појединаца и заједница; укупна штета која је подобна за захтев за репарације изражене у предратним динарима.

Обавезни део елабората су и спискови одговорних лица, ратних злочинаца и народних непријатеља, наредбодаваца и извршилаца масовних злочина. Поред имена и презимена, ови спискови садрже и функцију, чин или положај именованог, националност, године старости, те податак о томе где се тренутно налази, да ли је жив или мртав, доступан властима или је у бекству, те податак о томе ко је дотичног пријавио као одговорно лице за почињене злочине.

На крају елабората су подаци о писцу елабората, штамбиљ и потпис председника Покрајинске комисије, који је оверен печатом.

Уз неке елаборате приложени су албуми са фотографијама или други документарни прилози који илуструју и документују и описане масовне ратне злочине.

Осам група масовних злочина

Покрајинска комисија је утврдила више група масовних злочина које су окупатори и њихови помагачи починили у Бачкој.

Прва група масовних злочина односи се на злочине које су починили мађарска војска и њени помагачи приликом војничког запоседања Бачке и Барање 1941. године (убијање заробљених југословенских војника, инсценирање тзв. борби са четницима и убијање недужних цивила Срба итд.). Описани су ови злочини по градовима и селима у којима су се догодили. Овде је описан и први масовни злочин против српских цивила у Сиригу 13. и 14. априла 1941. године. У елаборату се наводи да је укупан број жртава овог масовног злочина 3.506 лица. Елаборат који документује и описује овај масовни злочин објављен је под насловом „Прва група масовних злочина: Улазак мађарске војске у Бачку и Барању 1941“, а објављен је као књига 4 Едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 2011. године.

Друга група масовних злочина под насловом елабората „Армија“ сведочи о масовним злочинима које су над родољубима Бачке и Барање починили припадници Мађарске краљевске контрашпијунаже и Мађарског краљевског V/1 жандармеријског иследног пододсека за време Другог светског рата. Главно седиште и мучилиште родољуба било је у згради данашње Команде гарнизона Нови Сад Војске Србије (угао Дунавске и улице Жарка Васиљевића), која је између два светска рата била седиште команде Прве југословенске армије (области) по чему је названа „Армија“. Наравно, окупаторски репресивни органи у виду контрашпијунаже и жандармеријских иследних органа масовне злочине чинили су и у другим местима Бачке (Сомбор, Суботица, Сента итд.), али њихова централа је била у овој згради, све до октобра 1944. и ослобођења, тако да су аутори елабората по називу зграде дали симболичан назив за другу групу масовних злочина мађарских окупатора који су у њему детаљно описани.

Трећа група масовних злочина у Бачкој односи се на тзв. Рацију коју су јануара 1942. године на подручју јужне Бачке (Шајкашкa област, Нови Сад, Србобран и Бечеј) спровеле мађарске државне власти, мађарска војска (Сегедински корпус), мађарска жандармерија и други репресивни органи, уз активно учешће мађарских цивилних локалних власти и многих домаћих мађарских појединаца, против српског и јеврејског цивилног становништва, што је резултирало са више хиљада (документоване три хиљаде, а вероватно је било четири хиљаде) жртава. Десетковани су Чуруг, Жабаљ, Мошорин и друга места у Шајкашкој, као и Нови Сад, у коме је крв текла по свим улицама у центру града и на обалама Дунава 23. јануара 1942. Злочинци су жртве, мушкарце, жене и децу, убијали и бацали под лед Тисе и Дунава, како би сакрили размере овог масовног злочина.

Многи делови овог елабората се тешко читају јер садрже описе страшних тортура над жртвама тзв. Рације.

Овај најобимнији елаборат Покрајинске комисије, објавили смо као прву књигу Едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 2009. године.

Четврта група масовних злочина односи се на логорисање становништва Бачке и Барање, пре свега српске националности, које су мађарске власти успоставиле на подручју Бачке, али и на подручју предратне Мађарске, у Барчу, Великој Канижи и Шарвару, те неким мањим местима. Било је десетак логора на подручју Бачке, а највећи у Бачкој Тополи. Описани су нељудски услови под којима су држани логораши – мушкарци, жене и деца, у мађарским логорима, те именовани одговорни за ову групу масовних злочина. Жртве логора биле су бројне (више од 500 лица). Елаборат под насловом „Логори” објавили смо 2017. године као једанаесту књигу Едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини. Тексту елабората придодате су документарне фотографије.

Пета група масовних злочина односи се на принудну регрутацију Срба и других становника Бачке и Барање у мађарску војску, чиме је прекршено међународно право. Наиме, Мађарска је бесправно присвојила окупирану територију Бачке и Барање и понашала се као суверен. Ипак, регрутоване и мобилисане Србе, Јевреје и друге није смела да наоружа и придружи борбеним јединицама своје армије, већ их је користила као помоћну радну снагу на копању ровова, разминирању територија итд, што је изазвало велике жртве међу њима. Овај елаборат смо објавили у књизи двадесетој Едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 2022. године, заједно са елаборатом под насловом „Злочини против имовине“.

Шеста група масовних злочина односи се на принудни рад домицилног становништва Бачке и Барање, пре свега Срба и Јевреја, на које их је присилила мађарска окупациона власт. Овим масовним злочином обухваћено је више од 22.000 лица, од којих је преко 360 страдало (82 убијено, а 240 нестало). Уз дескриптивни део, додат је и албум фотографија, од којих је најуpeчатљивија она која приказује Србе који вуку плуг за орање, упрегнути у воловски јарам. Овај елаборат смо објавили 2015. године у деветој књизи Едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини.

Седма група масовних злочина у Бачкој и Барањи односи се на 1941. годину и план Мађарске да насилно промени затечену етничку структуру Бачке и Барање протеривањем што већег броја Срба са ове територије. Под удар овог плана дошли су сви колонисти који су се са других подручја Југославије у међуратном периоду населили на подручје Бачке и Барање, али и други Срби, посебно староседеоци у најгушће насељеним крајевима, као што су Шајкашко и Нови Сад. Ови Срби су насилно пребачени преко Дунава у НДХ, која је од почетка рата спроводила геноцид над Србима, и у окупирану Србију, тј. њене остатке. На место протераних колониста мађарске власти су населиле Мађаре са других простора. Овом приликом је узурпирана како непокретна тако и покретна имовина Срба. План о свођењу Срба од релативне већине на безначајну мањину на подручју Бачке и Барање, настављен је логорисањем овог становништва у мађарским логорима, због немачке забране протеривања у окупирану Србију, која је већ била пуна избеглица и прогнаника из НДХ, са бугарског окупационог подручја, из окупираних Словеније, Косова и Метохије и Баната под немачком управом. Овај елаборат смо објавили 2017. године, као седму књигу Едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини.

Осма група масовних злочина односи се на злочине против имовине домицилног становништва и општенародне имовине на подручју Бачке и Барање које су починили окупатори и њихови помагачи. Реч је о оштећењу пљачкањем и паљевином имовине током окупације, затим током депортације становника из њихових места, било протеривањем или логорисањем, као и током спровођења тзв. Рације јануара 1942. године, те за време вршења принудног рада, принудне регрутације и мобилизације, као и за време повлачења окупаторских војних и цивилних власти са подручја Бачке и Барање. Посебно је евидентирано оштећење и пљачкање имовине Јевреја за време тзв. Рације 1942. и депортације Јевреја у немачке нацистичке логоре 1944. године, као и оштећење имовине рушењем мостова, пруга, потапањем пловних објеката итд, те бомбардовањем градова у Бачкој. Овај елаборат смо објавили у двадесетој књизи Едиције Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини 2022. године, заједно са елаборатом под насловом „Принудна регрутација“ из пете групе масовних злочина.

Драго Његован

Зборник радова „Злочини у Бачкој 1941-1944.“