
Други светски рат у Старим Шовама (Равно село)
Према извештају пароха Бранислава С. Буђевчева, приликом уласка окупационих власти у Старе Шове прво питање било је ко је и какав је свештеник? У Старим Шовама није било прогона, али књиге из читаонице су разнесене, школска архива је уништена, као и различите слике у школским просторијама. Народ је из страха после овога палио и сагоревао књиге које је имао у кући.¹⁵ Вредни помена су примери са добрим исходима који су превасходно резултат тактичности и грађења међулудских односа на темељу Христовог Јеванђеља од стране српског свештенства. Добровољци из Првог светског рата били су спремни да у року од три дана буду интернирани.
Свештеномученик Миливој Поповић (1878–1942), пензионисани члан Црквеног суда у Новом Саду
Захваљујући бележнику, Немцу Јовану Хаугу, они су сви остали код својих кућа. Из овог места је на почетку одведено 10 Немаца као талаца у Петроварадин а на интервенцију епископа др Иринеја Ћирића да се са њима човечно поступа пуштени су својим кућама 13. априла 1941. године. Молбу за ову интервенцију поднели су свештеници евангеличке и реформатске Цркве. То је учинило да су Срби до краја остали поштеђени страдања. На крају рата свештеник Бранислав С. Буђевчев био је узет као талац у једној вишој војној формацији немачке војске која се повлачила, али је истог дана пуштен кући, јер су Немци Шовљани интервенисали за њега.
Аутор: Мирослав Илић, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односа са верским заједницама Војводине, одломк из текста „СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ: ЉУДСКЕ ЖРТВЕ И МАТЕРИЈАЛНИ ГУБИЦИ У ИЗВШТАЈИМА ЦРКВЕНИХ ОПШТИНА И ПАРОХИЈА ОД 1914. ДО 1944.“
Зборник радова „Злочини у Бачкој 1941-1944.“