Експлоатација Јевреја за тешке физичке радове

Експлоатација Јевреја за тешке физичке радове

Страдаху не само Срби, него и Јевреји. Током маја и јуна 1941. извршена је присилна мобилизација новосадских Јевреја у две радне групе (батаљона). Принудним радом били су обухваћени сви Јевреји, мушкарци стари од 18 до 55, односно од 18 до 60 година старости. У првој групи налазило се између 400—500, у другој око 600 Јевреја. Готово сваки од мобилисаних остао је на раду близу два и по месеца. Последњи су били мобилисани средином септембра 1941. Била је то најгрубља експлоатација радне снаге јер су мобилисани ноћивали у својим кућама и становима, сами се хранили, о свом трошку се пребацивали на место рада, па су чак многи морали носити сопствени алат за рад.

11.000 ухапшених у логору на новосадском аеродрому

Дневно су радили 12 до 14 часова и при томе били изложени различитим облицима малтретирања и учења. Нарочито су по злу биле познате често примењиване казне гимнастрицирања и вешања. Озлоглашена, традиционална казна из аустроугарске војске, враћала се на тај начин што су жртви руке везане на леђа па се за тако везане руке »кажњеник« вешао за дрво, додирујући земљу само прс туна ногом, понекад и по два сата, до потпуне изнемоглости. Радови који су обављани, већином нису имали неки већи значај и смисао. Мобилисани су били ангажовани на новосадском аеродрому за рашчишћавање рушевина, на неким градилиштима, путевима и кућама у Степановићеву, Сиригу, Будисави, Темерину. Такође су, извесно време, провели на »зимовнику« код Дунава.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945