Формирање и рад испоставе Kémelharítót априла 1941.

Формирање и рад испоставе Kémelharítót априла 1941.

Проучавањем историјских извора из овог периода истражива­чу се намеће недвосмислен закључак да је окупатор у југословенске крајеве дошао са унапред изграђеном политичком концепцијом и да ју је од првог дана доследно спроводио у пракси. И не само што је створио план мера које ће реализовати, већ је истовремено припремао и људе који ће те замисли претворити у дело. Такав је случај био и са формирањем испоставе Мађарске краљевске контраобавештајне у Новом Саду (Kémelharítót). Добивши правовремено позиве и одређене инструкције, 14. априла 1941, у време када су убијања и хапшења Новосађана била у пуном јеку, стигли су у Нови Сад мајор Берталан Кун, наредник-водник Мартон Дежакнаи (Márton Dézsaknay) и још двојица агената и одмах отишли у хотел »Слободу«. Осим мноштва ухапшених грађана, војника и »немзетара«, ту су срели и поручника Голдића са више људи из војног Кемелхарита, који су, већ сутрадан, напустили град. Истога дана по доласку, испостава Кемелхарита, са Берталаном Куном на челу, смештена је у згради бившег Окружног суда. Ускоро по доласку испоставе Кемелхарита из ДМКС-а, Габор Јанчишко (Jancsiskó), задужен за сва питања која су се тицала Новог Сада, позвао је новосадске грађане: Лајоша Чилага, Јожеф Ситаш (Szitás), трамвајџија, Андраш Ковач (Kovács), ресторатер, и други ставили су се на располагање Кемелхариту и добили у суду своје канцеларије. Истовремено је Кемелхариту командант »немзетера« Реснел Корнел, директор листа A Ndp упутио преко десет »немзетера« да помажу при хапшењу, чувању затвореника, њиховом злостављању и уопште.

Осим припадника Кемелхарита, у згради Окружног суда имали су канцеларије и гроф Виктор Карољи старији, поручник, и његов брат Ференц Карољи млади, заставник, који су једно време били при Кемелхариту. Поред других улога у априлским догађајима, гроф Карољи се старао о томе да ли постоји запле­њено оружје и, уколико га је било, бринуо се о његовом даљем отпремању.

После драматичних дана 13—14. и 15. априла, када је у ат­мосфери вештачки разбуктањих страсти, у погледу хапшења и убијања владао прави хаос, у коме су често и непредвиђене си­туације одлучивале о животу и смрти мирних грађана, када су до­минирале слепа страст и лична освета, нај загриžенија национална мржња и шовинизам и неутољива жеђ за пљачком — настаје нешто мирнији период у коме се већ на минуле окрутним поступ­цима покушава дати нека привидна законска форма. Сличне не­људске појаве долазе и даље до изражаја, али ипак мање и слабијег су интензитета. Хапшења заправо извршена углавном на основу појединачних пријава овдашњих Мађара, и то најчешће анонимних. Постоје, рецимо, хапшења познатијих благајника, који до тада руководе четничке организације у Новом Саду, хапшења се окрећу према члановима те организације. Али, јављају се и нови облици терора окупатора.

Мартон Дежакнаи, познат под надимком „Таначош“, што ће рећи „Саветник“, водио је књиге о ухапшенима у које је уносио генералије о томе кога је ухапсио, разлоге хапшења и др. Када су били у питању тзв. угледнији грађани, хапшења су вршили војници на челу са Деžакнаијем и неким другим чланом испоставе Кемелхарита. Иначе, хапшења су вршили „нем­зетери“ уз помоћ војника. Дежакнаи је такође учествовао у испитивању приведених, њиховом физичком малтретирању у циљу изнуђивања признања, вршио уцењивање ухапшених, учествовао у одређивању лица која ће бити стрељана. Првих неколико дана нису вођени записници са саслушања ухапшених (изгледа до проналаска четничке картотеке), а онда су их водили Јанчушко или Ситаш, пошто је приведене Дежакнаи претходно мучењем „припремио“ за записник. Са узетим генералијама, односно записницима, излазило се пред војни суд смештен у згради бивше Бановине, који је кратким поступком одлучивао о смртнoj пресуди. Овде се радило о суду 3. домобранске армије (Magy. kir. 3. honvéd hadsereg parancsnokság bírósаgа, иако налазимо и наслов: M. kir. újvidék thj város kato­nai parancsnokság bírósága.)
Појединачна довођења у затворске просторије Окружног суда почела су још 12. априла, а масовнаја од 15. априла 1941. пребацивањем ухапшених из хотела »Слобода«. На сваку че­лију, са затвореним грађанима, стављено је велико слово «С», што је требало да значи четник. Мада су разлози хапшења били различити (англофил, шпијун, мржња према Мађарима и сл), ос­новни мотив оптужбе је било тобожње припадништво четничкој организацији, које се, према тврдњи окупатора, испољило у по­седовању оружја и наводном пуцању на припаднике мађар­ске војне силе. Сва питања око истраге кретала су се око тога да ли је неко четник (што се и проверавало скидањем ухапше­них и тражењем по телу четничког знака), да ли је пуцао на мађарске војнике, да ли је знао или не за неког четника, итд, од­н. др. У међувремену истовремено су вршена и отпуштања из затвора. Појединци су добијали отпусне листе отпуштене на којој је писало: »Потврђује се да је (свим именом и презиме) од стране овог изасланства отпуштен (датум и место, потпис и печат: Ис­постава Mad. kir. katonai kémelháritó parancsnokság Нови Сад). Но, с обзиром на масовна хапшења, затворске просторије су биле све то дуже пуне, да су једнога дана око 200 дотераних лица смештени у просторије. Већина од њих је пуштена кући.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945