Формирање логора

Формирање логора

Првобитна хапшења, протеривања и остале репресалије вршиле су оперативне трупе и други, органи 3. армије, а затим све то, заједно са интернирањем и усељавањем мађарских лојалних елемената у Бачку, преузима Команда Војно-управне групе Јужне армије. Из њене наредбе за hapшење и интернирање од 13. маја 1941, односно из прилога број 1, произилази да је капацитет логора »Визић« (у наредби се спомиње као логор у Бегечу) био 3.000 лица, да је намењен интернирцима, да ће га чувати 107. батаљон и да ће ту бити логоpисана лица са територије новосадског среза. У истом документу налази се податак да је постојао и логор у Новом Саду, на аеродрому, намењен интернирцима, да му је капацитет 3.500 лица и да ће га чувати такође 107. батаљон.

Из претходних упутстава о критеријумима за хапшење и интернирање види се широк дијапазон разлога за интернирање и логоpисање. Даљи развој догађаја — нарочито после интервенције Немачке и забране даљег протеривања колониста са окупиране територије, када је и њих требало логорисати — довео је до издавања низа наредби са препоруком да се темeљно испитују узроци интернирања како би се претрпани логори растеретили. Такође је, у више махова, дошло до реорганизације логора. Том приликом су поједини логори мењали и свој карактер.

На основу наредбе команданта Војно-управне групе јужне армије од 30. маја 1941. на територији Бачке створено је шест логорских команди за покретне, сабирне и расподелне логоре. Тим командама су подређени као помоћни логори остала логорска места, а у седишту логорске команде »Визић« је добио статус помоћног логора; потпадао је под логорску команду број 101 у Бачкој Паланци. Истом наредбом, команди број 106 у Новом Саду припадао је логор на аеродрому. Већ у овој наредби Новаковићево име уноси своје подређене органе да, у циљу интернирања, у ужем смислу речи, намерава да створи логор бр. 107 у Бачкој Тополи и број 108 у Суботици.

Логор у »Визићу« почео се пунити непосредно после формирања. Из зграде Окружног суда у Новом Саду неколико група је пешице (око 15 км), идући паралелно са обалом Дунава, дотерано на »Визић«. Тако се у логору окупило 1.600 душа, Срба и Јевреја, и то не само из Новог Сада. Међу њима било је око 200—300 деце. У почетку режим је у логору био готово неиздржив: смештај бедан и крајње нехигијенски, а оно мало хране што су логораши добијали једва да се могло јести. Доцније се ситуација нешто поправила, поготову када су из Новог Сада могли примати пакете. У Новом Саду је, чак, била формирана комисија за помоћ интернирцима (др Александар Моч, др Кошта Хаџи и Радивоје Ковачевић).

Сви интернирци нису провели исто време у »Визићу«. Логор је расформиран већ средином јуна 1941. Тада је мањи број пуштен својим кућама, док су остали били пребачени у логор у Бачку Паланку. Наредбу о распуштању логора у »Визићу« спровела је команда 101 (бачкопаланачког) покретног концентрационог и сабирног логора.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945