Главни циљ окупационе војске било је установљавање етничке доминације Мађара

Када су 6. априла
1941. године војне снаге Вермахта напале Краљевину Југославију, реваншистичке и
фашизму склоне земље у окружењу, међу којима је била и Хортијева Мађарска, са
великим ентузијазмом су приступиле повереном задатку: командују југословенске
државне припајајући додељене области Бачке и Барање. Отуда, када се пред
жестоким ударом немачке армије наслућивао слом југословенске војске, Хорти
наређује поход „на хиљадугодишње јужне границе“. Спремне, добро наоружане
јединице мађарске војске 11. априла прелазе небрањену границу и напредују без
борбе до Дунава. Њихови команданти носили су у недрима наређење у којем је био
предвиђен поступак припојења бивше југословенске државне територије мађарској
држави: поступак према становништву, интернирање, „пацификација“ територије,
преко суђења, логорисања, протеривање колониста, досељавање Мађара, скривање
почињених злочина и друго. Ипак, главни циљ окупационе војске било је
установљавање етничке доминације Мађара, односно да биолошким истребљењем Срба
од Бачке створе у етничком погледу што чистију мађарску покрајину. У једној у
низу војноуправних наредби, изричито је било наређено да се колонисти који су
живели у пограничним местима протерају из својих кућа, али и сви они који су се
настанили у Бачкој после 31. октобра 1918. Стога командант Војне управе Беле
Новаковић 7. и 13. маја 1941. на окупационој територији организује издавање
наредби логора за заробљенике и интерниране: Стари Бечеј, Суботица, Бачка
Топола, Сомбор, Апатин, Стапар, Врбас, Оџаци, Нови Сад, Бачка Паланка, Тител и
Кнежеви Виногради, с тим да су крајем маја логори у Суботици и Бачкој Тополи
преуређени и кориштени само за интерниране логоране већ од средине јуна 1941. У
току логорања, логораши су свакодневно пребијани и убијани, посебно школарци и
омладинци. Током окупационог периода у масовним злочинима VII групе Депортација, 401 невино лице је
лишено живота, док је 14.096 лица оштећено другим злочинима. Штета
проузрокована почињеним злочинима износи 924,361.549 предратних динара.

Из књиге: „Споменица погрома у Бачкој 1941/42. године