ГОВОР МАЂАРСКОГ РЕГЕНТА КАО ПОКУШАЈ САМООПРАВДАЊА ЗА ПОЧИЊЕНЕ ЗЛОЧИНЕ ТОКОМ РАЦИЈЕ

ГОВОР МАЂАРСКОГ РЕГЕНТА КАО ПОКУШАЈ САМООПРАВДАЊА ЗА ПОЧИЊЕНЕ ЗЛОЧИНЕ ТОКОМ РАЦИЈЕ

Са све већим приближавањем снага Црвене армије границама Мађарске, када су се сви мађарски руководећи људи трудили да скину са себе одговорност за рацију у јужној Бачкој, и регент Мађарске је сматрао да је потребно да се огласи. У припремљеном говору који је требао да одржи 15. марта 1944, можемо, поред другог, прочитати и ово:

»У току једног четничког упада у Нови Сад, предузимане су недопустиве и кажњиве акције, али су одговорна лица кривци за ове изреде доспели пред војни суд и строго су кажњени. Најблаже изречена казна износи 10 година робије. Новосадске испаде сви осу­ђујемо, јер је том приликом изгубило животе око 3.000 људи, међу којима је, нажалост, било и много невиних«.*³⁰¹

Осврнућемо се укратко на неке чињенице којима се опе­рисало у неколико претходно наведених документа. Готово нико не спомиње број убијених Јевреја у рацији, који је износио више од једне четвртине укупног броја лишених живота. Чак се не спомиње ни да су убијани!

Исто тако, само се говори о новосадским догађајима, као да није било правог масакра српског становништва у селима Шај­кашке и Бечеју.

Подаци које Сомбатхељи износи о новосадским догађа­јима чини на такав начин као да је о свему томе први пут чуо на су­ђењу фекетехалмију и другима, а не да је од првог дана почетка ра­ције био до детаља упознат са злоделима својих оружаних снага у јужној Бачкој.

https://novosadskaracija.com/bekstvo-cetvorice-glavnooptuzenih-u-nemacku/

А шта рећи за поменути говор Хортија? Он, који ништа ма­ње није био упознат са правим збивањима у јануару од свога начел­ника генералштаба, чак у марту 1944, замишљеним четничким (па­зите: четничким! — З. Г.) упадом у Нови Сад оправдава покољ Ср­ба (не и Јевреја, З. Г.) у овом граду. Али, каква иронија, регент Ма­ђарске констатује да је кривце стигла заслужена казна!

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“