 
			Хитлеров план за Балкан и Совјетски Савез
Хитлер је спремао напад на Совјетски Савез, и у ту сврху припремио познати план „Барбароса“, који је почетком пролећа 1941. већ био завршен. Било му је потребно да обезбеди десно крило својих верних трупа с југа, па је припремио план за осигурање Балкана.
У ту сврху, немачка спољна политика покушавала је да придобије Краљевину Југославију, тако да у случају напада на Совјетски Савез, она остане макар неутрална. После дуготрајних преговора са представницима југословенске владе Цветковићем и Кулешевићем, склопљен је и потписан споразум о приступању Југославије такозваном Тројном пакту, 25. марта 1941. године.
Споразум о Тројном пакту имао је за циљ да Немачку обезбеди са југа, али је значајну улогу имала и Српска Црква. На основу нове владе, патриотски покрети у земљи организовали су отпор, претежно из редова народа, тако да је избио народни устанак у Краљевини Југославији, 6. априла 1941. године, чак и пре објаве рата.
Када је Немачка напала Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, то је био сигнал за Мађарску. Хортијеве јединице, зване хонведи, већ 11. и 12. априла прешле су преко мађарско-југословенске границе и окупирале Бачку без борбе, за свега четири дана.
Хортијево писмо Хитлеру, писано 28. марта 1941, потврђује ову сарадњу и раније договорене планове. Оно сведочи о унапред припремљеном сценарију у коме је Мађарска била део ширег немачког стратешког плана за Балкан и источни фронт.
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА



 
		 
		