Хортијевог прогласа мађарском народу

Хортијевог прогласа мађарском народу

Део Хортијевог прогласа мађарском народу гласи:

Оснивањем независне и самосталне хрватске државе Ју­гославија је престала постојати и срушила се из темеља. С тим је истовремено настала наша императивна дужност да по­новно узмемо у своје руке судбину и осигурање положаја Мађара који у великој маси живе на територији која је 1918. године отцепљена од Мађарске. То је тако света национaлнa дужност коју морамо неодложно извршити. Стога ћу још данашњег дана мојој војсци дати наређење да заштити од уништења и анархије Мађаре који живе у јужном крају. Акција моје војске није управљена против српског народа, према коме немамо приговора и са којим убудуће желимо у миру да живимо.”

Још пре напада Мађарске на Југославију дошло је до повлачења југословенске војске из Бачке и Барање, те отуда није дошло до неких већих и организованих војних сукоба. У кратком периоду интерегнума народна стража, тзв. »немзе­тери«, формирана претежно од домаћих Мађара (Немци су имали посебне формације), у многим местима преузела је власт и успела да успостави релативан мир и ред и да појаве анархије сведе на најмању меру. У томе јој је умногоме помогло држање становништва, које је у страху и неизвесности или пак са неприкривеним нестрпљењем и радошћу очекивало даљи раз­вој догађаја. Прво расположење карактеристично је било за словенско и јеврејско становништво, а друго за Немце и Мађаре, који су у свим местима приредили срдачне дочеке својим »ослободиоцима«. С обзиром на то да је окупатор свој ула­зак на територију Југославије крстио као »оружано ослобође­ње«, то је регуларним трупама домобранства стављено у за­датак да пацификују окупирану територију. Под тим се под­разумевало уништење свих оних који би пружили оружани отпор хонведству, хapшење четника и других сумњивих лица, уклањање непожељних елемената, узимање талаца и скупљање откупа. У пракси реализација ових задатака свела се у ма­совна убиства и разна малтретирања у првом реду Срба, као и протеривање колониста и добровољаца.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945