Како је изгледао улазак мађарске војске у Бачку – почетак окупације

Како је изгледао улазак мађарске војске у Бачку – почетак окупације

Још пре напада Мађарске на Југославију дошло је до повлачења југословенске војске из Бачке и Барање, те отуда није дошло до неких већих и организованих војних сукоба. У кратком периоду интерегнума народна стража, тзв. »немзетери«, формирана претежно од домаћих Мађара (Немци су имали посебне формације), у многим местима преузела је власт и успела да успостави релативан мир и ред и да појаве анархије сведе на најмању меру. У томе јој је умногоме помогло држање становништва, које је у страху и неизвесности или пак са неприкривеним нестрпљењем и радошћу очекивало даљи развој догађаја. Прво расположење карактеристично је било за словенско и јеврејско становништво, а друго за Немце и Мађаре, који су у свим местима приредили срдачне дочеке својим »ослободиоцима«. С обзиром на то да је окупатор свој улазак на територију Југославије крстио као »оружано ослобођење«, то је регуларним трупама домобранства стављено у задатак да пацификују окупирану територију. Под тим се подразумевало уништење свих оних који би пружили оружани отпор хонведству, хапшење четника и других сумњивих лица, уклањање непожељних елемената, узимање талаца и скупљање оружја.

У пракси реализација ових задатака претворила се у ма­совна убиства и разна малтретирања у првом реду Срба, као и протеривање колониста и добровољаца.

Како је мирно запоседање ових територија било у супрот­ности са прокламованом мотивацијом окупације, то је Хортијева војска инсценирала пушкарња и уличне борбе са четници­ма, што јој је послужило као оправдање за крваве одмазде. У око педесет места Бачке и Барање мађарско домобран­ство је поубијало приликом уласка око 3.500 становника, пре­тежно Срба, свих узраста и оба пола. Укупан број лица малтре­тираних на разне начине тих априлских дана премашa цифру од 10.000. Веран пратилац свих ових недела била је пљачка у нај­драстичнијем облику.

Изгледи на пљачку, долазак до туђих материјалних добара, били су цена коју је известан број Мађара у Бачкој прихватио као противуслугу за учествовање у атроцитетима над српским и другим живљем. Најкарактеристич­нији примери били су приликом уласка окупатора, односно то­ком рације јануара 1942. године. Несумњиво је да је и оку­патор рачунао на то као на део свог смiшљеног и злочиначког плана чији је циљ био: изазивање раздора међу народима који су живели у Бачкој, распиривање шовинизма и међусобне нетр­пељивости. Била је то велика опасност на коју је указивало и Мајско саветовање КПЈ у Загребу 1941. и, с тим у вези, по­стављало одговарајуће задатке партијској организацији Војво­дине. Но нису пљачкали само цивили. У насилном и бесправном присвајању туђе имовине учествовала је и војска. Крајем априла 1941. године шеф генералштаба мађарских домобрана обишао је »враћене крајеве« и након обиласка ставио примед­бе надлежним командантима. Основна замерка шефа генерал­штаба била је: лабава дисциплина војске, која је дошла до из­ражаја и у пљачкама извршеним на многим местима.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945