Логор у Шарвару је био логор смрти и муче­ња

Логор у Шарвару је био логор смрти и муче­ња

Логор у Шарвару је био логор смрти и муче­ња. Звао се „Мађарско-краљевски логор” за ју­гословенске ратне заробљенике. Формиран је у згради свиларе. У њему се прво налазило прихва­тилиште за пољске војнике који су у нападу хи­тлеровске Немачке били приморани да, одступа­јући, избегну у Мађарску. Тако је формиран сабирни логор у Шарвару, као и у још неким већ поменутим местима. Када се овај логор у априлу 1941. године испразнио, могао је да прими више од хиљаду затвореника. У њега је ускоро доведен велики број нових логораша из окупиране Војводине.

Логор у Шарвару, у којем су били смештени пољски војници, био је највећи и најуређенији логор. Могао је да прими око сто официра и ви­ше од три хиљаде војника. Осим овог логора, би­ло је и других, мањих логора у предграђу Баје, Ершекувара, Петерварада, Коморана. Сви су они предвиђени за смештај југословенских, пре­тежно српских војника из Бачке и других крајева који су пали у заробљеништво.

 Прва група ратних заробљеника допремље­на је у Шарвар 12. априла 1941. Њихов број се на­гло мењао, па је крајем априла у логору било де­вет официра и 246 војника. Међутим, после 20. маја, број заробљеника је порастао на око четири хиљаде. Осим Срба, којих је било највише, би-ло је ту и Буњеваца, Словенаца, Шиптара, Маке­донаца и Хрвата. После 29. маја, логор у Шарва­ру престаје да буде логор ратних заробљеника.

Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА