Мађарски католички круг – администрација бачком бискупијом током окупације

Мађарски католички круг – администрација бачком бискупијом током окупације

Од бројних културних, верских и других организација које су имале петоколонашку улогу и које су се, по доласку окупатора, њему ставиле на располагање треба још поменути Мађарски католички круг (Magyar katolikus kör), на челу са Дјезеом Надом (Gyözö Nagy) чија је сарадња са окупато­ром нарочито била истакнута у Новом Саду. Ово друштво је веома ревносно ширило антисрпски шовинизам, обухватало је око 40°/о свих Мађара католика, док је од укупног броја интелигенције око 70% било у овој само по називу верској орга­низацији.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945

Према писању Тот Тамаша, мађарског црквеног историчара, универзитетског професора и секретара Мађарске католичке бискупске конференције, Света столица је 1923. године, након неколико година чекања због политичке нестабилности, желела да среди црквено-правне односе у Бачкој. Стога је 15. фебруара основала Апостолско намесништво (Управу) за Бачку и именовала апостолске намеснике (администраторе) за Калочку и Бачку област. За Бачку је постављен администратор Лајчо Будановић, контроверзна личност, коју југословенски медији означавају као мађарофила, док Мађари за њега тврде да никад није крио да није мађарофил. Будановића на администратури смењује Јожеф Ијас (Икотић) и сам Буњевац, али већ 20. децембра 1944. Будановић поново преузима управу над администратуром Бачке и на том месту остаје све до своје смрти 1958. године.

Јожеф Ијас

Ево како Тот Тамаш пише о окупацији Бачке:

„Хрватска је 10. априла 1941. прогласила независност, након чега је мађарска влада сматрала да Југославија више не постоји. Нареднога дана мађарске војне снаге су ушле у Јужне крајеве. Тако се у пролеће 1941. подручје надбискупије поновно могло
сјединити. Гроф Gyula Zichy (Ђула Зичи) је 16. априла 1941. године поверио Јожефу Ијасу да се информише о актуелном стању у Бачкој, који је о том периоду написао белешке, те их архивирао 1943. године. Потребно је напоменути да документи које је Ијас
припремио о стању и приликама у Бачкој апостолској администратури у време Будановића представљају погледе из перспективе матичне земље, Мађарске, односно из угла матичне бискупије – Kалачко-бачке, премда је без сваке сумње реч о списима који као прецизне белешке очевица пружају важна сазнања о тадашњим збивањима.“

Дешавања у католичкој цркви током Рације у Бачкој су више на линији антагонизма два администратора и нерашчишћених односа Буњеваца и Хрвата, него што прате сам ток окупационих деловања мађарске државе. Мађарски католички круг је остао само један шовинистички покрет, без реалне потпоре католичке цркве.

Ипак, савремени поглед на дешавања у Бачкој током Другог светског рата, професора Тота, показује ревизионизам.