МАЂАРСКИ УГОВОР СА ЈУГОСЛАВИЈОМ И САВЕЗ СА НЕМАЧКОМ

МАЂАРСКИ УГОВОР СА ЈУГОСЛАВИЈОМ И САВЕЗ СА НЕМАЧКОМ

Мађарска је у том тренутку била потребна Хитлеру и као савезник и као стратешка база у нападу, те јој се зато обратио ласкавим обећањима и понудом. Али мађарска влада је свега три месеца пре тога потписала са Југославијом уговор о трајном пријатељству.

Но Мађарска је у тако наглом обруту политике између Југославије и Немачке видела прилику коју може брзо да ухвати и искористи за своје интересе, макар и по цену геноцида над српским народом у Војводини. Сматрала је да има довољно разлога и „аргумената” да изневери и прекрши потписани уговор са Краљевином Југославијом, поготову што је мађарска влада, према тадашњим одлукама, показивала своје државне претензије на југословенске територије у Војводини, ослањајући се обавезно према Немачкој.

Да Мађарска буде везана за Немачку и пре уговора са Краљевином Југославијом много је допринео мађарски министар иностраних послова Иваи Телецки. Он је у време морао да објасни како и ко има улогу, јер је видео да су владари и руководиоци Мађарске пошли за Немачком погрешним путем агресије и тако ископали гроб себи и својој националној независности.

Као одговорна личност у влади Мађарске, осећајући њен веома тежак грех и безизлазан положај, а без довољно снаге да државно кормило правилно усмери или да се супротстави, он пише опроштајно писмо Хортију, у којем вели:

„…Јер смо ишли са издајницима, ставили смо се на страну ниткова, јер од измишљених атроцитација [зверстава] ниједна реч није тачна! Ни против Мађара, али ни против Немаца. Били смо пљачкашки мртваци! Најодвратнија нација! Ништа ме спречио у томе, зато сам извршио самоубиство.”

Овакве исповести показују пробуђену савест, коју окупатори неће имати према жртвама српског народа.

Телекија је у Мађарској заменио Бардоши, који је у потпуности послушан Хитлеру и у свему помагао покоравање и окупирање Југославије. Тако је Фиреру свом послушном слуги, Мађарској, допустио да окупира простор јужне Бачке и Барање, а затим и Банат.

О томе говори нетом допис између једног саветника и мађарског амбасадора у Берлину Демe Стојана, који је, након што су Срби и звао се Дмитрије Стојаковић, сведочио да је децембра 1940. године добио писмену изјаву да се Мађарска не одриче ревизије територија према насељима, убијено и масакрирано преко 2.200 људи, највише нејачи, деце, жена и немоћних старијих особа, а затим и угледних лица и свештеника.

Анкетна комисија подиже тај број на 3.500 жртава.

Осим поменутих убијених и масакрираних, више од 10.000 Срба је тада злостављано и опљачкано. На тај начин, за време окупације Бачке, мађарске јединице су нанеле огромну штету српском становништву од преко 538.251.270 предратних динара.

Показује се да су те пљачкашке мађарске војске и полиције, хонведа и немзетара, ишле дотле да су у време рације, приликом претреса и пљачке српских кућа, пљачкали и неке мађарске и немачке, фолксдојчерске, као и складишта за одећу и другу робу, па су у својој власти издале наредбу да се сва возила контролишу, да се одузму сумњиви предмети и опљачкане ствари и да се испита њихово порекло.

Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА