Мађарско краљевско изасланство контрашпијунаже у Сомбору

Мађарско краљевско изасланство контрашпијунаже у Сомбору

Окупацијом Сомбора од стране мађарске окупаторске војске, обавештајна служба окупатора дошла је одмах у контакт са већ до тада постојећом шпијунском организацијом у Сомбору.

Пошто се изасланство користило познавањем градских друштвених прилика од стране његових чланова-мештана, који су још за време Југославије били у служби контрашпијунаже, то се оно одмах како је дошла мађарска окупаторска војска, ставило у контакт са војним командантима. Било је потребно што пре започети са разорном акцијом. Није се своме непријатељу смело дати ни тренутка одмора.

Изасланство контрашпијунаже је било свемоћно, те се све оно што је предлагало прихваћало. Оно је у сагласности са војним властима одмах приступило акцији.

Инсцениран је и овде „напад родољуба на мађарске хонведе”.

Активно учествовање изасланства контрашпијунаже у крвавој рацији у Новом Саду

Последица ове акције била су масовна хапшења махом Срба грађана још исте ноћи као и следећа два дана, 14 и 15 априла 1941 године.

Хапшеници су одвођени у градску кућу. О судбини њиховој коначно је одлучивала контрашпијунажа, јер је она непосредно уз војне команданте руководила са акцијом хапшења, злостављања и стрељања. Како су водећи кругови контрашпијунаже били у чврстом пријатељству са члановима „већа петорице”, није искључено да су и чланови тога већа у заједници са органима контрашпијунаже у својим рукама имали животе хапшеника. Од њих је зависило да ли ће ко бити пуштен или задржан и после тога стрељан.

Са хапшеницима се инквизиторски поступало. Били су мучени, злостављани, тучени а поред тога морали су још и непомично седети у просторијама где су били затварани.

За онога хапшеника, за кога је контрашпијунажа утврдила да је опасан по нови правни поредак, дани су били избројани. Без неког нарочитог поступка они су после мучења и злостављања били стрељани.

Зато органи контрашпијунаже носе пуну одговорност за сва убиства, сва хапшења, сва злостављања и мучења као и за све пљачке, које је мађарска окупаторска војска приликом свога уласка у Сомбор, за поменута два дана извршила.

У то време органи контрашпијунаже концентришу своју акцију против Срба као нације.

У овим прогонима нису се бирала средства. Вршена су хапшења и разне истраге, но и једном и другом приликом долазило је до мучења и злостављања, која су вршили специјални органи, приликом чијих избора се нарочито пазило да такове особе буду што безосећајније у односу на ухапшене жртве.

Контрашпијунажа је своју акцију проширила и на околину Сомбора, нарочито у оним местима, где је српско становништво било густо насељено. Споменућемо само Стапар и Сивац.

Ова акција против Срба у прво време нема карактер масовних и енергичних погрома против српске народности. То тако траје до објаве рата СССР-у од стране Немачког Рајха. Од тада се стање у основи мења.

На позорницу ступа нова опасност за тежње мађарско-фашистичких окупатора. Национално-комунистички елементи претстављају прави баук за нове господаре.

У борби са овим бауком опет се поверава главна улога органима контрашпијунаже. Али истодобно се долази до свести да тај тежак задатак неће моћи извршити контрашпијунажа, уколико поред исте не буде био креиран још неки орган чијом сарадњом би се цела акција водила и спроводила.

Набрзо је дошло и до креирања тог потребног органа. То је т. зв. установа „Војна амбуланта“, која се налазила преко пута од железничке станице у Сомбору. Ту је некада стварно и била војна амбуланта, па је та установа и добила од народа назив „Војна амбуланта“. Та установа је у самој ствари била испостава V/I жандармеријског иследног подотсека у Новом Саду.

Контрашпијунажа од тога времена се потпуно наслања на рад поменуте установе. Њезини органи непосредно кооперишу са том установом, а сама контрашпијунажа путем својих органа пуни просторије затвора код поменуте установе, где се врше нечувена зверства од стране мађарско-фашистичких окупатора, — крвавих инквизитора новога доба.

Услед овога има се сматрати да је рад Изасланства контрашпијунаже у Сомбору почев од 1 јула 1941 године па све до 8. X. 1941 године потпуно уклопљен у раду иследне установе „Војне амбуланте“, тако да се за то време више не може рад органа контрашпијунаже самостално излагати, већ само утолико колико се излаже рад иследне установе „Војне амбуланте“. За то ће се тај рад расправљати у поглављу о „Војној амбуланти“.

Из књиге ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ВОЈВОДИНИ, Покрајинска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини