Насељавање мађарских колониста

Насељавање мађарских колониста

Замисао о планској колонизацији мађарског живља у Јужне крајеве мађарски режим је спроводио паралелно са расељавањем Срба и осталих не-Мађара. Депортацијом српског становништва створена је извесна празнина у многим насељима. Бивше југословенске колоније лежале су празне, опустошене и опљачкане. Да би попунила ту празнину у корист мађарске народности, мађарска управа је одлучила да спроведе сопствену колонизациону политику. У ту сврху послужили су Секељи из Буковине.
Ове енклаве мађарске националне мањине у Румунији одликовале су се још у XIX веку својом удаљеношћу од мађарског етничког корпуса. Стога су већ тада прављени планови за њихово пребацивање у Јужне крајеве, у склопу опште идеје мађаризације тих области.
Један део Секеља је заиста пребачен у околину Панчева крајем века. У Буковини је 1940. живело око 13.000 Секеља у око 3000 породица.148 Румунско уступање северног дела Буковине Совјетском Савезу закомпликовало је живот Секеља. Изненада су се нашли суочени са недостатком обрадивог земљишта, а лоша жетва само је погоршала ствари.
Поред тога, Румуни су, притиснути бечким арбитражама да предају Мађарској Ердељ, постали сумњичави према овој малој мађарској енклави у њиховој земљи, страхујући од новог отимања територије. Стога су били више него вољни да Секеље пребаце у Мађарску. Ово је одговарало и Мађарској, али и самим Секељима, који су се надали додели земље и бољим животним условима него што су их имали у домовини. Још 4.фебруара 1941. Румунија и Мађарска су потписале споразум о пресељењу Мађара из Буковине. Готово целокупна енклава је пресељена у року од неколико месеци. У Румунији је остало свега 19 породица.

Секељи су првобитно били смештени по импровизованим избегличким камповима у Мађарској. Тек од маја 1941. је отпочело њихово насељавање у Јужним крајевима, пошто су се за то стекли услови ужурбаним истеривањем српских колониста.
Прва група Секеља од 550 колониста је свечано дочекана у Новом Саду 10.маја 1941, уз даривања и свечани ручак. До 19.маја у Бачку је стигло 1328 породица, односно 5787 људи. До 18.јуна населило се 2921 породица, односно 13200 људи.150 Секељи су насељавани у бивше југословенске колоније. У бившу колонију Алекса Шантић населило се 305 породица са 1330 људи; у Соколац 208 породица; у Степановићево 211 породица; У Сириг 169 породица; 114 породица у Карађорђево. Сва она имовина заостала иза расељених Срба, односно она коју нису разграбили мађарски цивили и војници, подељена је Секељима. Што се стања самих кућа тиче, ту је стање било различито. Или су биле у добром стању, или су биле трошне и опустошене. Многе су биле чак и полуизгореле, али су их свеједно и ту насељавали.151 Како је огроман број досељених Секеља био неписмен, а у међувремену су се појавиле и заразне болести као богиње, отварају се одмах школе и домови здравља. Све куће по колонијама су прекречиване у белу боју као симбол новог живота, а и зато што њихове дречеће фасаде подсећају на српску окупацију и то се мора обавезно уклонити.

Мађарске власти су чиниле све како би секељске колонисте прилагодиле новом животу и новим условима. Нарочито су тежили да подстакну заједнички живот мађарских староседелаца и колониста, који су се, историјски, географски и културно, међусобно разликовали као небо од земље. У пропагандистичком стилу организују се изложбе и културне манифестације посвећене Секељима како би се локално становништво упознало са својим новим комшијама. Може се без претеривања рећи да су ове мере изазвале супротан ефекат. Као што је раније на српско колонистичко становништво гледало са завишћу и нетрпељивошћу, тако је домаће мађарско становништво сада почело да гледа на Секеље. Њихов повлашћени положај, чињеница да су све добили на готово, изазива мржњу и завист. Географска удаљеност њихове бивше домовине одбија домаће становништво од Секеља. Они су за њих готово странци. Ствар иде толико далеко да их чак називају мађарским добровољцима, што значи да не праве разлику између њих и српских колониста-добровољаца. Редовно их омаловажавају називајући их циганима и Чангошима. Власти су свесне тога па се чак осећају позвано да издају читаву једну уредбу којом се изричито забрањује употреба израза Чанго (Csángó), који у мађарском језику има врло погрдну конотацију, а означава скитницу, просјака, вуцибатину. Ипак, ове мере нису много помогле. Све у свему, секељски колонисти нису имали превише среће у свом новом животу. Слаби земљорадници, ненавикнути на ново поднебље, омрзнути од сопствених сународника, њима ће убрзо бити суђено да трајно напусте територију за коју су веровали да ће им донети мирну и стабилну егзистенцију.
Секељи су у још два наврата досељавани у Бачку – у октобру 1941. стигло је 829 Мађара из Молдавије, а током 1942. стигла је још 1631 особа. Укупно је насељено преко 15.000 Секеља у Бачкој на бившим југословенским колонијама.153 Ова цифра, када се упореди са оноликом масом која је депортована са тих колонија, не изгледа сасвим задовољавајућа, мада је мађарско становништво ипак значајно увећано на штету српског. Поред Секеља, постојао је још један, премда знатно мањи, извор мађарских имиграната. Били су то Мађари настањени у ужој Србији, сада под немачком окупацијом. Највећи њихов део живео је у Београду, и то становништво је било углавном пролетерског карактера – надничари, помоћни радници и слично. Било је ту и студената Београдског универзитета.
Мађарске власти су се прибојавале да би ова енклава постала подложна размађаривању и комунистичкој агитацији, па је стога донесена одлука да јој се омогући насељавање у Јужне крајеве. Нешто преко 3000 људи је пресељено одатле током лета 1941.154 Мађарски колонисти су долазили и из Независне Државе Хрватске, тачније са простора Босне.

Током 1942. и 1943. досељен је приближан број Мађара као и из Србије – око 3000.155 Мађарско становништво у Бачкој се тако колонизацијом увећало за преко 21.000 колониста. Чињено је све што се могло постићи у погледу мађаризације и смањивања утицаја и величине српске народности на овим просторима. Међутим, сва ова настојања била су кратког века, и зависила су директно од спољних фактора, односно од неуспеха сила Осовине на бојишту и мађарског учешћа у рату на страни Осовине.
Помпезно најављивана аграрна реформа није оправдала очекивања. То је, у основи, више била ревизија првобитне југословенске аграрне реформе него било шта друго. Иако је међу самим староседелачким мађарским становништвом постојао велики број интересената, беземљаша и надничара, они ни овога пута нису у потпуности задовољени.
Добар део земљишног фонда припао је досељеним Секељима и другим колонистима. Још једно разочарење дошло је у виду враћања велепоседа бившим власницима, који су им били одузети још 1918. Захуктавање рата праћено је све тежом економском ситуацијом, скупоћом и несташицом. Отуд је долазило све веће разочарење мађарског становништва у окупаторску власт. Након почетне еуфорије и ликовања, наступило је отрежњење.

РАСЕЉАВАЊЕ КОЛОНИСТА ИЗ БАЧКЕ И БАРАЊЕ ЗА
ВРЕМЕ МАЂАРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ 1941-1944
Дипломски рад студента Николе Пушкарова