Насилна мобилизација становништва Бачке
…насилним мерама придружиће се јула 1941. и присилна мобилизација становништва тзв. јужних крајева, тј. југословенских крајева под мађарском фашистичком окупацијом. Обнародована је 15. јула 1941. Са истим датумом објављено је и увођење преког суда на овој територији. Ове две чињенице дозволјавају закључак о узајамној повезаности ова два корака окупатора. Преко суђења требало је, са своје стране, претњама које је садржало, да помогне успешнијем спровођењу мобилизације.
Иначе, оглас о претходној регрутацији обухватао је све младиће рођене 1920. године као и оне (сем Јевреја) који су рођени 1916—1919, завршили средњу школу а нису одслужили војни рок у југословенској војсци. Пријем у регрутни списак предвиђен је за другу половину јула. Такође се пружала могућност рођенима 1921—24. да се добровољно пријаве у домобране.
Пре тога, још 30. маја 1941, формирана је 28. допунска команда са територијалном надлежношћу за Бачку и компетенцијама мобилизације становништва на истој територији.
Сви младићи наведених годишта били су августа 1941. године регрутовани, а наредног месеца и мобилисани за војну службу. »Присвајање и вршење суверених права над окупираном Бачком и Барањом« — установила је Анкетна комисија, — »највише се манифестовало у акту позивања на војну дужност становништва тога краја. Југословенски грађани су регрутовани, приморавани да окупатору положе заклетву верности, обучени у војничке униформе мађарске војске, а по свршеној обуци распоређивани у борбене формације и употребљавани за ратне операције на страни непријатеља против савезника. Све се то коси са 45. параграфом Хашке конвенције из 1907. године. Такви поступци садрже битне елементе ратнога злочина принудног регрутовања становништва окупиране територије, а за који злочин сносе одговорност сви они представници мађарских војних и цивилних власти који су принудну мобилизацију наредили и спроводили.«
Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945




