Немачка је већ 1940. године предочила Мађарској могућност распарчавања Југославије

Немачка је већ 1940. године предочила Мађарској могућност распарчавања Југославије

Хитлерови планови о војним операцијама против Совјетског Савеза, које је у јесен 1940. планирао за пролеће наредне године, предвиђали су и решење статуса Југославије. Желећи да се обезбеди од било каквог изненађења с те стране, Хитлер је предвидео да се и Југославија укључи у блок сила осовине. То се превасходно желело остварити дипломатским путем, али се при томе није губила из вида ни могућност војне интервенције. У случају да се прибегне другом решењу, Хитлер је рачунао и на војну помоћ земаља које су имале територијалних претензија према Југославији. Када је начелник немачког генералштаба у јесен 1940. предочио такву могућност начелнику генералштаба Мађарског домобранства Хенрику Верту (Werth) и запитао га какав би став Мађарска заузела у случају напада на Југославију, одговорено му је да би она узела учешћа у таквом рату.

Приликом приступања Мађарске Тројном пакту новембра 1940. Хитлер јој је саветовао да предузме кораке за приближавање Југославији. Даљи дипломатски кораци у том правцу довели су 12. децембра 1940. до потписивања југословенско-мађарског уговора о сталном миру и вечитом пријатељству.⁸

Непосредно после потписивања уговора, мађарска влада је издала налог за израду меморандума који је носио наслов Проблеми мађарско-југословенских односа. Овај веома опширан материјал био је завршен уочи судбоносних догађаја у Југославији, тј. 20. марта 1941. Његова основна карактеристика је ревизионистичка. Према мишљењу мађарске владе, и поред постојања уговора о вечитом пријатељству није искључено, да дође до таквог развоја догађаја који ће мађарске територијалне захтеве учинити поново актуелним. У том случају потребно је имати готов материјал који би те захтеве аргументовао историјским доказима.

Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945