Окупација Новог Сад
Последњи југословенски војници напустили су Нови Сад 11. априла 1941. године, када су и новосадски мостови дигнути у ваздух. Немци су у граду организовали своју власт и издали летак, опомињујући Србе да их не дирају, ако неће да имају проблема, јер ће за сваког убијеног Немца стрељати 10 Срба. У очекивању немачких трупа 12. априла у Новом Саду су истакнуте на јавним зградама заставе са кукастим крстом.
Мађарска је успела да поврати територију (уз немачку и италијанску помоц́). Ова територија обухватала је јужну Словачку од Чехословачке (1938), северну Трансилванију од Румуније (1940) и Бачку регију од раскомадане Југославије (1941). У новембру 1940. Мађарска се придружила савезу Акис. Мађарске трупе су учествовале заједно са немачким трупама у инвазији на Југославију (април 1941.) и Совјетски Савез (јуни 1941.).
Током четири године окупације, снаге Осовине починиле су бројне ратне злочине против цивилног становништва: око 55.000 људи у Војводини је убијено, а око 280.000 ухапшено, прекршено или мучено. Жртве су припадале неколико етничких група које су живеле у Војводини, али највец́и број жртава били су Срби, Јевреји и Роми.
Рација 1942
Најуочљивији ратни злочин током окупације било је масовно убиство цивила, углавном српске и јеврејске националности, које су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у рацији у јужној Бачкој. Укупан број погинулих цивила у рацији био је преко 4000 лица, док су места погођена рацијом Нови Сад, Бечеј, Вилово, Гардиновци, Госпођинци, Ђурђево, Жабаљ, Лок, Мошорин, Србобран, Темерин, Тител, Чуруг и Шајкаш.
Депортација јевреја 1944
У марту 1944. немачке јединице које су окупирале Хорхијеву Мађарску ушле су у Бачку и са њима су били мушкарци Гестапоа. Без икаквог одлагања уведене су најокрутније мере: пљачка јеврејске имовине завршена је у потпуности; Јевреји су морали носити жуту марку; сви су били затворени у транзитне логоре, пре него што је требало да буду одведени, негде у јуну 1944. прво у Мађарску, а затим у концентрационе логоре у Аустрији и Немачкој. Већина њих путовање је завршила у Аушвицу. Веома је мало њих успело да преживи и да се врати. Током Другог светског рата, јеврејска заједница је доведена до ивице биолошког опстанка.
1941
Улазак окупационих снага
у Нови Сад
Нови Сад
Демографија у току
окупације
Један од првих потеза мађарске окупационе власти у Бачкој односио се на депортацију свих Срба, Јевреја и Рома који су досељени после 31. октобра 1918. Ове мере највише су погодиле српско становништво, јер су међу колонистима после Првог светског рата огромну већину чинили управо српски ратни добровољци. На њихово место, довођене су мађарске породице из Буковине и Молдавије. Од 11. маја до 20. јуна, насељено је 13.200 Мађара из Буковине (3.279 породица). Уз то, доведене су и 53 мађарске породице из Молдавије (161 лице укупно). У куће протераних Срба, усељено је 3.325 Мађара (481 породица). Упоредни резултати пописа из 1931. и 1941. године показују да је број говорника мађарског језика у Бачкој у том периоду порастао за 80.000; у процентима, био је то раст са 34,2% на 45,4% говорника мађарског у Бачкој. У северној Бачкој, говорници мађарског су чинили 74,7% становништва, док је у Новом Саду њихов процентуални удео 1941. износио 50,4% (по попису из 1931. их је било 27,1%). Ови се подаци, ипак, морају узимати са резервом, с обзиром да је у говорнике мађарског језика окупаторска статистика рачунала и један број немађара који су говорили мађарски (Јевреје, Буњевце, итд).
Ко год спаси један
живот као да је спасио цео свет…
