ОКУПАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ
Пре но што ишта кажемо о мађарским логорима у Војводини и Мађарској, као и о страдању српског народа у њима, сматрам да је за читаоце потребно да подробније изнесемо податке о политичким приликама у то време.
Мађарски председник владе Ласло Бардоши, приликом регистровања и објављивања закона о окупацији Бачке 16. децембра 1941. године, са лицемерном братском љубављу обраћа се Буњевцима, Шокцима и Хрватима у Међумурју као витешким синовима Зринских, а затим и Србима наклоњенима мађарском народу, и све их поздравља. Међутим, ускоро се показало да је та „велика братска љубав и поштовање” према другим народима и народностима имала сасвим други ток. То се потврдило после непуних десет месеци од окупације, када представник Срба у мађарском парламенту Милан Поповић улаже жалбу окупационим мађарским народним властима на време рације у Бачкој и Барањи током које је извршен покољ и прогон српског народа.
Тада Миклош Калас, покушавајући да прикрије и умањи број жртава, изјављује пред јавношћу да је у тим догађајима убијено 2.500 Срба.
Архимандрит Јован Радосављевић, РАЦИЈА И ЛОГОРИ У БАЧКОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА




