Организација жандармерије под контролом војне управе
Војни командант Новог Сада издао је 6. маја 1941. наредбу која се односила на правосуђе. Њен уводни део гласи:
Извештавам публику (грађанство) да ће на војном административном подручју под мојом командом, а за време трајања војне администрације, вршити кривично правосуђе према грађанским лицима искључиво војни суд под мојом командом, уз примену мађарских кривичних закона.
Полицијско-кривично суђење вршим сам.
Рад грађанско-кривичних судова и власти мирује.
Кр. окружни суд и кр. срески судови почињу свој судски рад са скраћеним пословањем у грађанским парничним и ванпарничним предметима, применом правних правила која су важила у времену државних власти…
Даље се у наредби говори о могућности поступка у грађанско-парничним и ванпарничним предметима, предметима наследства, грунтовним решењима и др.
На основу наредбе рад су могли продужити само они адвокати, адвокатски приправници и јавни бележници чији је захтев повољно решен и који су положили заклетву војном команданту града.
Хапшења, ислеђења и остало што је претходило суђењу обављали су органи безбедности при војним командама. У томе су им помагали територијално подручни органи жандармерије и полиције.
Редарствену службу регулисао је генерал Деклева војно-управном наредбом број 11 од 6. маја 1941. По њој, редарствену службу градски и срески војни команданти обављају путем жандармерије и полиције.
Са устројавањем жандармеријских станица у окупираној Бачкој почело се 20. априла 1941. На територији Јужне (Треће) армијске области формирана је Команда жандармеријске групе Јужне армије (Dél Hadsereg Csendőrcsoport Parancsnokság), чији је командант, пуковник витез Јожеф Халми, био подређен команданту Јужне армије. Команда жандармеријске групе Јужне армије имала је од 7. јуна 1941. своје седиште у Новом Саду у бившој Бановинској палати. Овој команди биле су у Бачкој подређене: Ислендићка команда жандармеријске групе Јужне армије у Суботици (крајем лета премештена се у Нови Сад), Команда жандармеријског одељења у Новом Саду са крилним командама у Новом Саду и Сенти и Команда жандармеријског одељења у Сомбору са крилним жандармеријским командама у Сомбору. Познато је да се Хортијева Мађарска током читавог другог светског рата није одрекла наде да ће јој припасти и Банат. Због тога су приведени и жандармеријски ефективи за окупацију Баната: Великобечкеречко жандармеријско одељење и Панчевачко жандармеријско одељење. Немајући стално место боравка, иако им је седиште било у Новом Саду, у згради бивше Бановине, ова жандармеријска одељења коришћена су за спровођење рација и протеривање колониста. Жандармеријски водови су деловали у оквиру жандармеријских крила, док су жандармеријске станице обављале теренску службу. Подручне жандармеријске снаге примале су обавезна упутства и од стране градских (среских) војних команданата. Укупан број жандaрма у Бачкој износио је 18 виших официра и 1.474 нижа официра и жандаpма.
Командант жандармеријског одељења у Новом Саду био је пуковник Геза Батори, (Géza Báthory) који се у пролеће 1941. године налазио на дужности команданта жандармеријског оделења у Марошвашархеју. Позив за долазак у Нови Сад примио је 13. или 14. априла, с тим да се претходно јави у Кишкереш. Ту је пуковник витез Халми извршио распоред жандарма у поједине жандармеријске станице за Бачку, док су официри већ раније били распоређени од команде жандармерије. Заједно са њим, поред официра, за Нови Сад су пошли и поручник Елек Мадороши и др. Тене Ковач, команданти крилних жандармеријских команди у Сенти, односно у Новом Саду. Команда жандармерије у Новом Саду покривала је подручја Новог Сада, Бачке Паланке, Кула, Сента, Сомбор, Стара Бечеј, Жабаљ, Тител и Бачка Топола. Јединице су стациониране у Новом Саду, Сенти и Стара Кањижа, где су оне из безбедносних брига, пре свега, снаге полиције. Марта 1942. Баторија је заменио Фарбак, дотадашњи заменик команданта сегединског жандармеријског округа.
Извор: Мила Чобански, Звонимир Голубовић: Нови Сад у рату и револуцији, 1941-1945




