Паралелно са РАЦИЈОМ трајао је процес суђења и стрељања

Паралелно са РАЦИЈОМ трајао је процес суђења и стрељања

Паралелно са масовним убијањем ненаоружаног и мирног народа у рацији и то без икаквих пресуда, макар и формалних, на истој територији текао је своје врстан терор заснован на важећим законима окупаторских власти, којима су били обухваћени учесници народноослободилачке борбе. На основу расположиве грађе, регистровали смо десет таквих суђења на којима је 141 лице изведено пред судове. Од тога броја њих 44 је осуђено на смрт док је 79 осуђено на различите временске казне затвора. Остали су пуштени на слободу. У оквиру изнетих података обухватили смо и суђење у Сомбору 28. фебруара 1942, на коме су двојица бораца шајкашког партизанског одреда осуђени на смрт. Они су ухапшени крајем јануара, односно самим почетком фебруара 1942. године.

Путем ових суђења окупатор је, свесно или не, издвојио припаднике народноослободилачког покрета од народа и дао им посебан третман у оцењивању њихове »кривице«. Истина, мада су у случајевима поштовани законом предвиђени поступци, то је више чињено са формално-правне него суштинске стране. Суђење је обављано по кратком поступку, без стварне могућности да се оптужени и одбране. Иако су сви изведени пред суд, као што смо навели, били чланови КПЈ или СКОЈ-а, значи у ширем смислу речи припадници НОП-а, међу њима налазимо и седморицу бораца Шајкашког партизанског одреда који су заробљени током и након борбе 4. јануара 1942.

Ево хронологије суђења, броја изведених пред судове и имена осуђених на смрт:

На претресу у Жабљу, 8. јануара 1942, Суд мађарског краљевског Генералштаба (даље Суд ВКФ), као преки суд, осудио је на смрт: Стевана Герића, Владу Мушицког и Стевана Соларића. Стрељани су у Жабљу 10. јануара 1942. Милорад Ђурчин даје другачије податке о времену заробљавања Мушицког и Соларића, бораца Одреда, о времену њиховог стрељања и додаје да је, заједно са поменутом тројицом, стрељан и Милорад Везилић.²³⁵

У Новом Саду, у згради Окружног суда, 13. јануара 1942, Суд ВКФ, као кривични суд, изрекао је казне учесницима НОП-а из Новог Сада и околине. Од четрнаесторо изведених пред суд њих 11-торо је осуђено на временске казне.

На истом месту, исти суд, 15. јануара 1942. изриче временске казне десеторици учесника НОР-а из Футога, Кулпина и Пивница. У наставку суђења пред суд је изведено још неколико група учесника НОР-а из Новог Сада, Кулпина, Гложана, Шова и других места јужне Бачке, у укупном броју од 50 лица. Изречене су им временске казне затвора.

Три дана касније, тј. 18. јануара 1942, опет у Новом Саду, у згради Окружног суда, Суд ВКФ, као преки суд, осудио је на смрт: Стевана Вукова, Уроша Вукова, Милана Живковића, Радивоја Милина Каирца и Стевана Николетина. Из новосадске »Армије« пребачени су у Чуруг и у општинској згради стрељани 20. јануара 1942. Заједно са њима стрељан је и Стеван Субић.

Још се одјек и последице стрељања дванаест омладинаца у Бечеју 11. новембра 1941. нису почели стишавати, а ново суђење и стрељање као да је својом трагиком најавило још црње дане за становнике Бечеја. Наиме, 19. јануара 1942, Суд ВКФ, по преком судском поступку, изрекао је смртне казне следећим руководиоцима и активистима НОП-а из Бечеја и околине: Милораду Живкову-Попову, Марку Гарићу, Иштвану Нађу, Михаљу Остоијићу, Јаношу Речу, Милораду Русу, Славку Симићу, Северу Стефановићу, Јовану Црвеном, Светозару (Светиславу) Чаленићу и Милану Чиплићу. Стрељани су у Бечеју, 20. јануара 1942. године.

СУД ВКФ, по преком поступку је 16. јануара 1942. изрекао смртну пресуду десеторици руководилаца и активиста НОП-а из Жабља и околине. Казна смрти извршена је у Жабљу 20. јануара 1942.

Стрељани су: Сима Булић, Емил Гостојић, Ђорђе Дивнин, Светозар Дивнин, Урош Дивнин, Рада Живковић, Велимир Злоколица, Рада Злоколица, Живан Илић и Славко Шуњов. Милорад Ђурчин наводи да су осуђени у Жабљу пребачени из новосадске »Армије«, из чега би се дао извести закључак да им је суђено у Новом Саду.

У Новом Саду, у згради Окружног суда, 22. јануара 1942, Суд ВКФ као преки суд, осудио је на смрт четворицу учесника НОР-а из Чуруга, док је другој четворици изрекао дуге временске казне робије. Два дана након изрицања пресуде, у Новом Саду су стрељани: Миливој Драгин-Будишин, Марко Коњевић Чебац, Здравко Максимовић и Лазар Мартицки.

Истога дана, исти суд, изриче смртне казне вешањем Андрији Лукачу, Јовгену Копчанском, борцу Шајкашког партизанског одреда и Лазару Костићу. Казна је извршена у Новом Саду, 24. јануара 1942.

У Новом Саду, у згради Окружног суда, 23. јануара 1942, Суд ВКФ, као кривични суд, изрекао је пресуду 19-торо учесника НОР-а из Жабља. Њих деветоро је осуђено на временске казне затвора.

У Новом Саду, 31. јануара 1942, суд ВКФ, по преком поступку, изриче смртну казну стрељањем тројици учесника НОР-а: Милану Милошеву-Соларићу и Влади Ердељију, борцима Шајкашког партизанског одреда и Војиславу Скандарском, диверзанту из Новог Сада. Истом приликом још петорица народних бораца осуђени су на вишегодишње казне робије.

У Сомбору је 28. фебруара 1942, Суд ВКФ, као преки суд, изрекао смртну казну четворици учесника НОР-а, међу којима су били и борци Шајкашког партизанског одреда Милош Бебић Ујка и Живан Татарски. Стрељање је извршено у Сомбору, 3. марта 1942.

Аутор: Звонимир Голубовић, Историјски музеј Војводине, Нови Сад, одломак из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942. године“